Tajna

Capitulo 27


Sedeci
u svojoj kancelariji pokusavao je da se koncentrise na posao,ali nije
uspevao...Da li je nervozan zbog vencanja?Preostalo je jos 10 dana do
vencanja...Ne.Definitivno razlog njegove uznemirenosti imao je crvenu
kosu.Nostalgicno je uzdahnuo i pokusao da se koncentrise na novine.Iz
sanjarenja ga je povratio zvuk njegovog mobilnog koji je nekontrolisano
zvonio.

Diego:Halo...Mia...Sta
se desava?Zasto places?...Sta?...(zastao je za sekundu)Ali Mia...Kako
si se usudila da je odvedes?Zao mi je,znam...Idem tamo,zbogom.(ustao je
i brzo napustio svoju kancelariju)

Usao
je u auto i odvezao se u punoj brzini.Prosao je na crvenom svetlu na
nekoliko semafora,povecavao brzinu do maksimuma...Nista ga nije
zanimalo...Samo je zeleo u svojoj blizini,da je zagrli da bi zaboravila
susret sa prokletim Javierom.

Bilo
mu je potrebno da je zagrli,da joj pruzi pomoc i podrsku.Znao je da se
igra vatrom i da bi mogao biti povredjen,ali samo je zeleo da ona bude
dobro,srecna i puna zivota kao sto je uvek bila.

Usao je u Miinu kuci i zatekao je kako sedi na sofi placuci,izgubljenog pogleda.

Mia:Takva
je odkako smo stigle.Nije zelela ni da razgovara sa mnom.Jedino za sta
je otvorila usta bilo je da me zamoli da te pozovem.
Diego(posmatrajuci Robertu):Nemoj da brines.Ostavi nas same.
Mia:U redu.Ako vam zatrebam bicu gore sa Brunom.
Diego:Ok.
Mia se popela na sprat.
Diego je seo blizu nje i...

Diego:Roberta...
Roberta(placuci):Zasto mi nisi rekao?
Diego:Ne mozemo ti pomoci da se setis i ti to znas.Osim toga nikad ti ne bi rekao nesto slicno,Dani je moja kcerka.
Roberta:Ali sad ces ozeniti Carolinu i ona ce pretpostavljam zeleti decu

Diego
se uznemirio.Znao je da Carolina zeli da imaju decu.Ali on
nije.Postojala je samo jedna zena na svetu sa kojom bi formirao
porodicu,a to je bila Roberta.Daniela nije imala njegovu krv,ali on je
osetio kao svoju kcer,svoju i Robertinu.

Roberta(vracajuci ga u stvarnost):Diego?Slusas li me?
Diego:Da...Sta si mi govorila?
Roberta:Sada kada ces se vencati sigurno ces zeleti sopstvenu decui Daniela ce vam biti smetnja.
Diego(iznenadjen):Sta si rekla?

Roberta:To sto si cuo.Ali nemoj da brines,sada kada sam se vratila ne moras da brines o usvojenoj kcerci.Vodim je sa mnom.
Diego(tuzan):Zelis je odvesti?Ali moras sacekati neko vreme,da se navikne.
Roberta:Ne
moras da brines zbog toga,razgovarala sam sa Lupe i ona ce mi
pomoci.Ako zelis mogu je odvesti ove nedelje,tako da kada se vratis sa
medenog meseca ona nece biti tu da smeta tebi i tvojoj "devojcuri".

Diego(ljut
i uznemiren):Sta je sa tobom Roberta?Zasto mi govoris sve te
gluposti?Zasto govoris tako o Danieli?To nije paket koji mozes uzeti i
odneti kad pozelis.Govoris o mojoj kcerci.
Roberta(place
ironicno):Tvoja cerka?Ona nije tvoja cerka,vec moja.Ja sam je rodila i
ja sam jedina koja moze da odlucije o njoj...a ne znam sta bi Javier
rekao na to
Diego(besan):Ti
si jedna...Ne mogu da verujem da si to ti...Ne prepoznajem te...Ali
dobro me slusaj...Ne zanima me sta ti mislis o meni.Pred zakonom
Daniela je moja cerka i necu dozvoliti da mi je uzmes zbog nekog glupog
hira.Necu dozvoliti ni da ti,niti bilo ko drugi povredite moju
kcerku...Iako ti tako ne mislis Daniela je moja kcerka(place)...Ti si
jedno s*anje...
(na izlazu,okrece se ozlojedjen)Nadam se da te vise nikad necu videti.

Diego odlazi,zatvarajuci vrata za sobom,Roberta besna i ozlojedjena gadja jastukom vrata.

Roberta(placuci):Mrzim te imbecilu!
Mia(silazi i priblizava se svojoj sestri):Roberta,sta se desilo?
Roberta(grli Miu placuci):On je jedan imbecil...Mrzim ga...
Mia je grli u tisini,smejuci se jer je otkrila napad ljubomore kod svoje sestre.

Capitulo 28


Petnaesti
decembar.Ostalo je jos 12 sati do vencanja.Od sutra on ce pripadati
drugoj,i uprkos cinjenici da mrzi to da prizna,neobican osecaj tuge
ispunio je Robertino srce.

Posle
ostre diskusije sa Diegom odlucila je da nikad ne prizna da se ta
promena kod nje desila zbog njegovih reci.Alma i Mabel su bile
odgovorne za dovodjenje i odvodjenje unuke kod njenih roditelja.

Bilo
je 2 sata ujutro,a on nije mogao da spava.Snazan vetar pogodio je
njegov prozor najavljujuci strasnu oluju.Ona je znala da ne moze doci
do sna pa je zato odlucila da malo istrazuje o svojoj proslosti.

U
nekoliko navrata,uvek uz Alminu pratnju obilazila je razna
mesta,gledala stare fotografije,knjige,odecu...Uzalud pokusavajuci da
uspomene vrati u secanje...

Sedela
je u tamnoj sobi u tisini.Ulazak munje kroz prozor je akumulirao
svetlost koja ja padala na stotine predmeta koji su imali sentimentalnu
vrednost samo u secanju njenih sestara.

Kad
god se kretala mislila je o njemu.Osecala se lose zato sto se prema
njemu onako ponela.Uprkos cinjenici da su njena secanja povecala mrznju
prema Diegu,nije mogla negirati njegovu ljubav koju je njenoj cerki
davao iskreno i nesebicno.Svaki put kad bi sa Danielom razgovarala o
njemu,samo bi cula pohvale od njegove kcerke koje su pokazivale njenu
naklonost prema ocu.Uronjena u svojim mislima spotakla se na hrpu
kutija i oborila ih na pod.

Brzo je pocela skupljati predmete:slike sa Alminog rodjendana,neke stare Miine knjige,sveske od Lujan,fascikle i...

Ukocila
se kada je pronasla jednu stvar.Srce joj je ubrzano pocelo lupati.Ruke
su joj se uznemireno tresle.Telo joj se ukocilo,a lice imalo izraz kao
kad gusar pronadje gomilu blaga...a to je upravo i bilo...Pronasla je
blago koje ce je odvesti direktno u njenu proslost bez lazi,bez
skrivanja,bez izuzetaka,ispricano od nje same...

Uzela
je svoj stari dnevnik drhtavim rukama i uputila se ka sobi.Znala je da
ce iz njega otkriti dosta o sebi i mnogo se bojala da ce joj ga neko
oduzeti i spreciti njen pokusaj da sazna istinu.

Sela je na krevet otvorila dnevnik i...

Capitulo 29


Sat
je obelezio 5 sati ujutro.Kuca je bila potpuno tiha izuzev njene sobe.U
mracnom uglu sobe cuo se neutesan plac.Njeno srce je prezivljavalo
agoniju bola,njeno telo nije odgovaralo.Njene oci su bile oteknute od
placa.Bol je postao nepodnosljiv.

Placuci
u tisini pregledavala je jednu po jednu uspomenu:njen prvi put sa
Diegom,silovanje od strane Javiera,bezuslovna Diegova podrska,nacin na
koji su bili oprezni.

Njeno srce se paralizovalo kada se setila Dijegovih reci kada je saznala da je trudna.

Flashback

Diego(placuci):Ne mozes da uradis to.Ne mozes me ostaviti zato sto si trudna.
Roberta:Razumi
me molim te,ja ne mogu da promenim stvari.Ova beba je moja i necu
dozvoliti da njen zivot bude ugrozen zato sto nije tvoja.
Diego:Ali ja ti nikad ne bi trazio tako nesto,ne mozes me izbaciti iz svog zivota zbog toga,molim te...Znas koliko te volim...
Roberta: I ja tebe volim ali ne mogu da te primoram da budes sa mnom ,a imam dete sa drugim.
Diego:Nije
to za mene nikakvo moranje.Sam sam odlucio da ostanem sa tobom i ovom
bebom(milujuci njen stomak)Roberta volim te,a volim i ovo dete,dopusti
mi da ostanem sa vama.
Roberta:Diego ja...
Diego(uzimajuci njeno lice izmedju svojih ruku):Roberta,dopusti mi da budem otac tvom detetu.
Roberta(iznenadjena):Sta?!

Fin de flashback

Na
svom jastuku plakala je secajuci se svakog trenutka prozivljenog uz
njega.Svakog poljupca,svakog milovanja,i svaki kao da se zarivao u
njeno srce oduzimajuci joj dah.

Nekoliko minuta kasnije najbolji njegovi poljupci postace njena najdraza i najveca tajna.

Kao
iz neke guste magle slike su se pocele redjati u njenoj glavi:pri
Danielinom rodjenju svo vreme je bio uz nju,podrzavajuci je i dajuci
joj snagu;njegove ruke bile su tu da je zastite od svega loseg sto se
desilo u proslosti,pune razumevanja i neznosti,prvi put se prepustila
njegovim rukama nakon svega sto se desilo sa Javierom,dan kad je
pristala da Diego da svoje prezime Danieli bio je dan kad je Javier
oteo,nesreca i farsa koje su je odvojile od savrsenog zivota i njene
dve velike ljubavi.

Cvrsto
je zatvorila oci uzalud pokusavajuci da izbrise poslednje uspomene,ali
daleko od postizanja zaborava ovih uspomena,setila se neceg jos
goreg:nje,buduce supruge svoje velike ljubavi.

Sta
jos da izmisli srcu da mu objasni da on ima drugu ljubav i kako da se
navikne da svaki njegov zagrljaj,deo njegove koze pripada njoj.

To
nije mogla biti istina.Mora da je neki prokleti kosmar.Nije mogla da
izgubi Dijegovu ljubav,on nije mogao da ozeni drugu.Ubrzo je uvidela da
to nije bio los san i da ce Diego za nekoliko sati biti u braku sa
drugom.Ujedinice svoj zivot sa njenim zauvek,formirace porodicu,imace
decu,decu koju je ona oduvek sanjala da mu podari.


Njen
plac je postao jaci,njeno telo je klonulo od tolikog bola.Njegove
ustreptale ruke,njegovo srce...Jos jedan uzrok srceparajuceg
placa...Pokusala je zataskati taj krik bola u jastuku...

Koliko
bola moze postojati.Upravo je otkrila veliku patnju,trajnu.Izgubila je
ljubav svog zivota,uprkos cinjenici da ih je Javier prvi put
rastavio,sada ga je ona odbila svojim odbijanjem i sumnjama.

Usavsi u sobu i videvsi u kakvom je stanju Roberta,Alma je brzo reagovala.

Alma:Zivote moj...Sta ti je?Zasto si vikala toliko?
Roberta(priljubljuje se uz svoju majku ne prestajuci da place):Izgubila sam ga mama,izgubila sam ga zauvek.
Alma:O cemu govoris ljubavi?
Roberta:O Dijegu
Alma(iznenadjeno):O Dijegu?
Roberta:Volim ga mama,Ne zelim da ga izgubim,ne zelim...

Alma je zagrlila u tisini nekoliko sekundi.Onda se malo izmakla i uzela svoju cerku za bradu.
Alma:Volis ga?
Roberta:Vise od sopstvenog zivota.
Alma:I ne zelis da ga izgubis?
Roberta:Ne,ali sad je kasno.
Alma:Naravno da nije,i ako ne zelis da ga izgubis znas dobro sta treba da uradis.
Roberta je izgledala zbunjeno,a zatim se slatko i iskreno nasmejala.

Capitulo 30


Jako stezuci oci uzalud je pokusavao da spava,sledio je jako dug dan za koji mora biti odmoran...ne zeni se svaki dan...

Posmatrao je kisu sa balkona svoje sobe.Njegove oci su se secale jedne kisne noci pre skoro sedam godina...

Flashback

Zbog kise koja je udarala o brod,Roberta i Diego su odlucili da se sklone na toplije mesto.

Roberta je peskirom susila kosu,dok je on pripremao kafu.

Diego(dajuci joj soljicu):Jel' ti hladno?
Roberta:Malo.Stvari su mi natopljene.Ne mogu verovati da nismo shvatili da ce biti kise.
Diego:Mislim da smo bili zauzeti.
Roberta(neugodno se nasmeja):Da li je tebi hladno?
Diego:Nije.Popij kafu da bi se ugrejala.

Pili
su kafu u tisini,nervozni.Ovaj brod je oznacavao neku etapu njihove
veze i znali su da je vreme da se nacini jedan korak napred u njihovom
odnosu.Bili su prestraseni,nervozni,nemirni...

Diego je odlucio razbiti led.

Diego:Roberta trebali bi smo porazgovarati o onome sto se dogodilo...
Roberta:Diego ja...
Diego:Dopusti
mi da zavrsim molim te.Ne zelim da mislis da ovim sto se danas dogodilo
vrsim pritisak na tebe.Zelim da budes sigurna i jaka i meni ne smeta da
te cekam,ako treba i celog zivota.
Dulce(slatko se smeseci):Toliko?
Diego(oklevajuci):Pa bas...
Roberta(prekida ga):Diego ne zelim vise cekati,zelim biti sa tobom...
Diego:Jesi li sigurna?
Roberta ga strasno poljubi.Diego je prihvatio poljubac koji je kasnije prerastao u prvu noc njihove ljubavi.

Fin del flashback

Suze
su oblile njegovo lice.Brzo ih je obrisao i uputio se ka ormaru.Otvorio
je vrata ormara i izvadio svoju gitaru,gitaru koju mu je ona pre 9
godina poklonila.Seo je na krevet i i poceo pesmu koju je napisao pre
nekoliko nedelja,kada je postao uveren da je zauvek izgubio.

Nezno,uronjen u svoja osecanja zapoceo je prve akorde na svojoj gitari i zapevao pesmu koja mu je prouzrokovala toliko bola.

Sin querer me asomé
apenas para ver,
sentí que nos quedaba
un tiempo de empezar.
Quizá de otra manera,
tal vez una vez más,
dejé que el corazón
volviera a hablar.

Sin querer me inventé
un mundo de los dos,
jugaba a que llegabas
repleta de mi amor,
volando en un abrazo
me transformaba en sol,
pero no todo es un sueño
de amor.

Amor: no pudo ser,
si quiera sin querer,
amor: una vez más
ya no vale intentar.
Amor, mi último amor,
contigo se me fue
el sueño de una vez,
perdón, fue sin querer.

No quise depertar
lo que ayer terminó,
te buscaba a contramano
mi pobre corazón.
Pero llegué a destiempo,
no todo es una flor,
no todo es un milagro
de amor.

Amor: no pudo ser,
si quiera sin querer,
amor: una vez más
ya no vale intentar.
Amor, mi último amor,
contigo se me fue
el sueño de una vez,
perdón, fue sin querer.

Neko ko ga je posmatrao sa vrata,priblizio mu se.

Dani:Kako lepa pesma tata,ali je veoma tuzna.
Diego:Izvini princezo.Probudio sam te?
Dani:Nisi.Samo ja sam mnogo uzbudjena sto cu vam pledati plstenje.I ti si zablinut?
Diego(smeseci se):Da.Ali sada devojcica ide u krevet jer je 5 ujutro i veoma je rano.
Dani:U ledu.Mogu li da spavam sa tobom?
Diego:Ne znas koliko bi ti bio zahvalan.

Oboje su legli u Dijegov krevet.Dani je cvrsto zaspala,dok je Diego,priljubljen uz nju tiho plakao.

Capitulo 31


Stajao
je ispred crkve,posmatrajuci sve oko sebe.Prekrasne cvetne aranzmane
kojima je ukrasena fasada crkve kao i oltar crkve.Gosti su poceli
polako da pristizu i sedaju na svoja mesta.

Diego
je usmerio pogled na svoju cerku.Bila je divna.U ruzicastoj haljini i
sa svilenkastom kosom podsecala je na svoju tetku Miu.Video je kako je
srecno poletela u zagrljaj Miguelu,koji je ulazio u crkvu sa Miom i
Brunom.

Pratio
je pogledom sve dok nije nestala iz njegovog vidokruga.Njegov um se
vratio u proslost,prozivljavajuci uspomene.Zbog toga nije primetio da
se neko nalazi u njegovoj blizini.

*******:Zdravo.
Diego(trgavsi se,iznenadjeno):Sta ti radis ovde?
*******:Oprosti.Znam da upravo treba da se ozenis,ali moram da razgovaram sa tobom samo 2 minuta.Da?
Diego(jos uvek sokiran):Da naravno.(pokazujuci joj rukom):Idemo.

Usli su u jednu malu prostoriju iza kapele.
Diego:Reci
Roberta:Diego ja...

Diego:Nesto se dogodilo?Neko ti je nesto ucinio?
Roberta(placuci):Ne.
Diego(brisuco joj suze):Onda,zasto places?
Roberta se priljubila uz njega,nekontrolisano placuci.
Roberta:Oprosti mi,molim te.

Diego(grleci
je):Sta da ti oprostim?Roberta ja nemam sta da ti oprostim.O cemu
govoris?(gledajuci je u oci):Ah mislis na onu raspravu od pre nekoliko
dana...
Roberta:I na
to takodje.Ponela sam se jako lose prema tebi,tretirala sam te kao da
si najgori,a ti mi nisi ucinio nista,ti mi nikad nisi naneo zlo.
Diego:Naravno
da ne,nikad te ne bi povredio i (zamisljen):Kako si tako sigurna da te
ja nikad nisam povredio?Nesto su ti rekli?Roberta razumi vec jednom da
nije dobro da vrsis na sebe toliki pritisak da se setis,moze ti
priciniti zlo.
Roberta:Niko mi nije rekao.
Diego:Niko?
Roberta:Svega sam se setila.
Diego(uzbudjen):Svega?
Roberta:Da.Oprosti
mi,molim te.Bila sam idiot,jedna glupaca koja je dopustila da je Javier
zanese.Bila sam preplasena.Nisam znala ko je,a tebe sam stalno sanjala
ne znajuci ti ni ime.Sve dok mi jednog dana Javier nije rekao da si ti
covek koji mi je unistio zivot...i tad si se ti pojavio i...
Diego(grleci je):Ne placi,nemam sta da ti oprostim.
Roberta:Naravno da imas.Nanela sam ti mnogo zla,rekla sam ti uzasne stvari i ne mogu da te krivim zato sto me mrzis.
Diego(uzimajuci njeno lice):Da te mrzim?Nikad ne mogu da te mrzim.Ti ces uvek biti neko veoma vazna u mom zivotu.
Roberta:Stvarno?
Diego:Naravno,ti si majka moje cerke.
Roberta(tuzno):Naravno.
Buka ljudi koji su ocekivali dolazak mlade,prekinula ih je.

Roberta:Bolje je da idem,treba da se vratis u crkvu i sacekas svoju buducu suprugu.
Diego(tuzno uzdahnu cvrsto je grleci):Da.
Roberta ga je cvrsto zagrlila i poljubila u obraz.
Roberta:Zelim ti da budes srecan,jer niko vise od tebe to ne zasluzuje.
Diego:Hvala.

Roberta
se udaljavala guseci se u suzama.Diego je video njene suze.Taj susret
je oznacio kraj njihove price i pocetak njegovog novog zivota sa
Carolinom.
Naprasito je obrisao suze i spremio se da se osmehne svim svojim gostima.
Napustio je malu prostoriju koja je sluzila kao cekaonica u crkvi i uputio se ka glavnim vratima.
Sakrivena u jednom kupatilu,jedna osoba koja je videla susret,sacekala je da Diego ode da bi izasla iz svog skrovista.

Capitulo 32


Stigla
je kuci lica natopljenog suzama.Alma je videla da se sklupcala na kaucu
porazena i slomljena od bola.Priblizila se svojoj cerci,koja je kad je
videla u svojoj blizini pocela snazno da place.

Alma:Sta se desilo ljubavi?
Roberta:Nisam
mogla mama.Nisam mogla da ga zamolim da se ne zeni.Nisam imla pravo da
to uradim.On je odlucio da je ozeni zato sto je voli,ja sam ga izgubila
zbog budale.(poce jos snaznije da place).Zelim da umrem mama.
Alma:ne govori tako nebo moje,smiri se molim te.

U medjuvremenu,u crkvi...
Ceremonija je pocela.

Mia(sapuce Miguelu):Ne mogu da verujem da sam ovde.
Miguel:Mia smiri se molim te.Ne zaboravi da je Diego je tvoj najbolji prijatelj.
Mia:Ali Roberta je moja sestra i ona pati.
Miguel:Cuti.seti se da Martin ne zna da se Roberta svega setila.
Mia:Naravno da ne.Da zna nikad ne bi dosao.
Miguel:Roberta je dobro uradila sto je insistirala.On i treba da bude uz Mabel u ovakvom trenutku,ipak mu je ona supruga.
Mia(uzdise uznemireno):Znam,samo ne mogu da verujem da se Diego zeni ovom...
Dani(prekidajuci ih):Videli ste me sa prstenjem?Kakva sam bila?
Mia:Prelepa,poput prave princeze nebo moje.
Miguel
je uputio jedan ostar pogled Mii,jer je Dani bila tu i mogla je sve
cuti.Dani je nezavisno od te situacije posmatrala svog tatu i Carolinu
isperd oltara,usputno se igrajuci sa Brunom koji je bio u Miguelovom
narucju.

Svecanost se nastavila.

Diego
nije prestajao da misli na Robertu.Taj susret ga je uznemirio i
povredio do zadnjih granica.Carolina je lutala svojim pogledom,obuzeta
svojim mislima.

Svestenik:Diego
Bustamante,prihvatas li Carolinu Alcorta za svoju zenu,da je volis i
postujes,u bogatstvu i siromastvu,u zdravlju i bolesti,dok vas smrt ne
rastavi?

Diego:Prihvatam.
Mia(sapucuci Miguelu):Ne!!!
Miguel(stiskajuci joj ruku):Cuti Mia!
Mia:Ok ok

Svestenik:Carolina
Alcorta,prihvats li Diega Bustamantea,za svog muza,da ga volis i
postujes,u bogatstvu i siromastvu,u zdravlju i bolesti,dok vas smrt ne
rastavi?
Carolina se
malo udaljila od Diega i pogledala Dani koja joj se smesila.Uzvratila
je osmeh svojoj pastorki,a zatim vratila pogled na Diega.

Carolina:Ne
Mia(srecna):Da!!!
Diego(iznenadjen):Caro.Sta kazes?
Carolina:Oprosti mi Diego(okrecuci se ka gostima).Oprostite mi svi,ali ne mogu.

Carolina
je izasla na ulicu u Dijegovoj pratnji.Svi prisutni su pratili
situaciju,neki su bili iznenadjeni,dok su drugi,kao sto su Mia i Mabel
bile srecne jer su se nadale da ce se stvari izmedju Roberte i Diega
vratiti u normalu.
Dani se otrgla iz narucja svoje tetke i potrcala ka izlazu.Miguel je pokusao da je spreci,ali Mia ga je prekinula.
Mia:Pusti je Miguel,ona zeli biti sa Diegom.

Capitulo 33



Sedeci u toj maloj prostoriji iza crkve,Carolina je pokusavala da se smiri.
Diego sede pored nje brisuci joj suze.Ona je zatvorila oci i cvrsto ga zagrlila.

Diego:Sta ti se desilo Caro?
Carolina:Stvarnost,desila mi se stvarnost.
Diego:Ne razumem.
Carolina:Videla sam te sa njom ovde.
Diego:Caro nije ono sto mislis...
Caro:Znam.Ona je dosla da ti trazi oprostaj i da ti kaze da joj se vratilo secanje.
Diego(tuznan):Da.Dakle,ako si nas videla,ne razumem tvoje ponasanje.Caro sta se desilo pa si odlucila ovo da uradis?
Carolina:Nista Diego.Samo ljubav.Zao mi je sto ja nisam ta zena koju volis.
Diego(nervozan):Caro ne govori to,ja sam odabrao tebe da te ozenim zato sto...

Caro:Molim
te ne lazi me.Ne reci mi da me volis zato sto si mi ovog podneva
potvrdio da to nije istina.Znam da me mnogo volis,ali ljubav je ono sto
osecas prema njoj.Dovoljno sam videla da bi shvatila da se mnogo
volite.I ne krivim te.Ti nikad nisi prestao da je volis,cak ni dok ste
bili rastavljeni.Da nije bilo tog prokletnika koji je odveo Robertu,vi
biste bili zajedno,kao jedna porodica,sa Danielom i sa jos dece mozda...

Diego:Caro...
Carolina:Molim
te dopusti mi da zavrsim(uzima vazduh):Danas kad sam vas
videla,shvatila sam da bi najgore bilo da te osudim na zivot sa mnom,a
da volis nju.Nacin na koji ste se grlili,priljubljeni jedno za drugo
kao da ne zelite nikad vise da se razdvojite otvorio mi je oci.Kunem ti
se da da bi dala sve na svetu da me volis makar malo kao sto volis
nju(tuzno):ali niko ne moze da naredi srcu,i iako si zeleo da mi se
predas pred Bogom i zakonom,nikad ne bismo bili srecni jer bi tvoje
srce uvek pripadalo njoj.Zato nisam mogla da nastavim sa ovim
Diego.Tvoje mesto je pored nje.
Diego(grleci je):Caro ja te mnogo volim.
Carolina:Onda mi obecaj nesto.
Diego:Sta god zelis.
Carolina:Obecaj mi da ces biti srecan sa njom i da ces mojoj princezi podariti porodicu kakavu zasluzuje.

Diego
je zagrlio u tusini,suznih ociju.Osecaj bola u tom trenutku se pomesao
sa osecajem srece i radosti zbog verovanja da ce on biti srecan sa
Robertom.Neko im se priblizio i zagrlio Carolinu.

Dani(ozbiljna):Zelim da razgovaram sa tobom nasamo.
Diego:Dani ne sad.Carolina i ja razgovaramo o necemu veoma vaznom.
Carolina(sapuce Diegu):Molim te,dopusti mi da se oprostim sa njom.
Diego:U redu.Cekam te napolju Caro.

Diego je napustio prostoriju.Dani je nastavila da grli Carolinu i jako su joj smetale njene suzne oci.

Carolina(smeseci se):Pridji princezo,sedi ovde pored mene.
Dani je sela pored nje.

Dani:Zasto si rekla ne?Zasto se nisi udala za mog tatu?
Carolina(skrivajuci suze):Postoje stvari koje ne mozes da razumes jer si jos mala.
Dani:Naravno da razumem.Nisi se udala zbog mene zar ne?Bila bih ti opterecenje.
Carolina(zagrli
je placuci):Bila bi mi opterecenje?Nista na svetu ne bi zelela vise od
toga da te cuvam celog zivota.Volim te kao da si moja kcerka.
Dani:Onda,zasto se nisi udala?
Carolina:Zato
sto stvari ponekad nisu onakve kakve bismo zeleli da budu,veruj mi
jednog dana ces mi biti zahvalna zbog ovog sto sam ucinila.
Dani:Ali moj tata je mnogo tuzan.
Carolina:Tvoj tata ce biti dobro,i ti takodje.Bices jako srecna princezo.
Dani(placuci):I nikad te vise necu videti?
Carolina:Sumnjam.Ali nikad te necu zaboraviti.
Dani:Ni ja tebe.
Carolina:Zagrlices me?
Dani je cvrsto zagrlila i jos nekoliko suza je palo sa njenog lica.

Carolina:Obecaj mi da ces biti dobra.Da?
Dani je oborila glavu ne pustajuci je iz zagrljaja.

Za to vreme u crkvi...

Gosti
su polako odlazili zbunjeni,dok su neki komentarisali ono sto se
dogodilo.Zaustavivsi se ispred oltara,daleko od ostalih dve zene su
pokusavale da sakriju svoju srecu.

Mia:Reci mi,nisi srecna?
Mabel(kroz zube):Naravno da jesam.Nadam se da ce se stvari na kraju vratiti u normalu.Iako mi je zao Carolinu.
Mia:Meni nije.
Mabel(uzimajuci joj Bruna iz ruku i igrajuci se sa njim):Carolina je dobra zena.
Mia:Moze biti,ali je Roberta moja sestra i ja vise volim nju.Ti ne?
Mabel(smeskajuci se):O tome nema diskusije.Tvoja sestra je prava zena za mog sina.

U kuci porodice Colluci...

Alma:Zaspala je.Bila je umorna od tolikog plakanja.Ne mogu da verujem da se ovo desava.Dosad bi trebalo da je Diego vec ozenjen.
Franco:Istina,ceremonija se zavrsila pre pola sata.
Alma(placuci):Nijedno od njih dvoje nece biti srecno,ako nisu zajedno,a ni Dani takodje.
Franco(grleci je):Ne placi ljubavi.Prebolece Roberta to.
Alma:Ne Franco.Nikad sebi nece oprostiti sto je izgubila Diega.

Zvono na vratima ih je prekinulo.Alma je otvorila vrata.
Alma(iznenadjena):Ti?!Sta ti radis ovde?

Capitulo 34


Usao
je u sobu i seo pored nje.Posmatrao je u tisini kao sto je to godinama
radio.Imala je natecene oci od placa.Lezala je zamotana u prekrivac
grleci jednu staru fotografiju na kojoj je sa njim i njihovom kcerkom.

Nasmjeao
se setivsi se dana kada je ova slika nastala,bilo je tad sest meseci
najsrecnijih u njegovom zivotu sa Robertom i Danielom.Nezno je
pomilovao njen obraz.Proslo je sest godina od kako je zadnji put
dodirnuo njenu kozu.Bilo mu je potrebno da ponovo oseti njenu tako
neznu kozu,sa tako slatkom aromom i neuporedivom toplotom.

Otvorila je oci kada je osetila njegovu ruku na svom obrazu.Videvsi ga blizu sebe,naglo se ispravila.

Roberta:Diego,sta radis ovde?Nesto se desilo?(uplaseno):Nesto se desilo Danieli?
Diego:Ne,smiri se.Daniela je dobro,zapravo vise je nego dobro.Mia i Miguel su je odveli u zabavni park sa Brunom.
Roberta:U zabavni park?A tvoja zabava?Zar ne bi trebalo da si tamo?
Diego:Nema zabave.
Roberta:Zasto?
Diego:Zato sto nije bilo vencanja.
Roberta:Sta?Zasto?
Diego:Carolina nas je videla u crkvi.Kaze da ja volim tebe i zato nije zelela da se vencamo.

Roberta:Sta?Diego oprosti mi,kunem ti se da nisam zelela da izazovem to.Razgovaracu sa njom i objasnicu joj...
Diego(prekidajuci je):Ne,sacekaj.
Roberta:Ali treba da joj objasnim da stvari nisu kao sto ona kaze.
Diego:Jesu.
Roberta(izgubivsi se u njegovom pogledu):O cemu govoris?
Diego:Carolina je imala pravo,ja volim tebe.

Roberta je bio toliko iznenadjena,da nije davala nikakve znake da je cula ono sto joj je upravo rekao.
Diego je cvrsto zagrlio i poljubio.

Sa druge strane vrata,Alma je pokusavala da cuje razgovor.Franco je iznenadio.

Franco:Alma,sta to radis?
Alma:Franco ja...dobro...pokusavam da cujem sta razgovaraju,ali vec neko vreme se nista ne cuje.Da li se svadjaju?
Franco:Sumnjam,da se svadjaju cula bi se njihova vika.
Alma:Bolje da vidim,nemoj da pravis buku.

Alma
je otvorila vrata i sokirano ih pogledala.Kao i Franco bila je
iznenadjena sto vidi takvu scenu,radije je zelela da ih vidi kako se
svadjaju nego na ivici da vode ljubav.

Alma(besno Francu):Ubicu ih.
Franco:Pusti ih.Zajedno su i samo to je vazno.
Alma:Ali u nasoj kuci su.
Franco:Tvoja cerka je sa covekom kojeg voli.Samo to je vazno.
Alma(smeseci se):U pravu si(zatvarajuci vrata):Bolje hajdemo na spavanje.

Dok u sobi...

Capitulo 35


Strasno
su se ljubili.Njihova tela su bila nemirna.Dva srca su se ponovo
ujedinila u jedno nakon sest godina tokom kojih je njihova ljubav bila
potisnuta.Diego je poceo spustati ruke niz Robertina ledja cekajuci
njenu reakciju.Roberta ga je cvrsto zagrlila i strasno poljubila.

Diego(nervozno):Roberta
oprosti mi.Ne zelim da te ni na sta primoravam,ali toliko te volim,a
tako si mi blizu(prestao je da prica gledajuci je kako se krece ka
izlazu iz sobe):Cekaj,nemoj da ides molim te.
Roberta(smejuci se zakljuca kljucem vrata):Idem?Zar stvarno mislis da sam htela da odem?
Diego:Za jedan trenutak sam stvarno pomislio da ces otici.Volim te.
Roberta:I ja tebe volim.

Nakon
sto mu je poklonila jedan topli pogled,Roberta mu je zatvorila
usta.Ljubila ga je strasno i nezasito.Toliko je zelela da bude sa
njim,da oseti njegove poljupce,njegova milovanja,da cuje njegove reci
ljubavi,da oseti njegovo telo,da se sjedine u jedno.

Roberta(ne prestajuci da ga ljubi):Zelim da budem tvoja.
Diego:Tvoje zelje su za mene zapovest.

Dalje znate sta se dogodilo.Sledeci post cu ceo da preskocim jer je previse detaljan yeah yeah yeah

Diego:Volim te
Roberta:Volim te ljubavi moja.

Reci
ljubavi,zelja,intenzivni zagrljaji,poljupci,pogledi i opet
poljupci...Zajedno su stigli do raja.Nista nije moglo da se uporedi sa
tim kako su se osecali u tim trenutcima.
Cvrsto
je zagrlio,priljubjuci je uz sebe,bojeci se kao da bi ponovo mogao da
je izgubi.Ona je rukom prelazila preko njegovih ledja,osetivsi da
ponovo ima razlog da zivi.

Diego:Ti si ljubav mog zivota.
Roberta:I ti mog.Volim te vise od sopstvenog zivota.
Diego:I ja tebe takodje ljubavi moja,nikad vise necemo da se rastavimo.
Roberta(cvrsto ga grleci):Nikad vise.

I
tako,izmedju poljubaca,milovanja,ljubavnih obecanja polako su zaspali
zamisljajuci zajednicki zivot koji ih ocekuje,napokon zajedno...

Capitulo 36


Dva
dana...najsrecnija u njihovom zivotu.Odlucili su sacuvati tajnu o svom
pomirenju,iako je bilo vise nego ocigledno da su ponovo zajedno.Njihove
oci su sijale od srece.Makar ih Dani nije otkrila,sto je bilo
najbitnije.

Alma
i Franco su odlucili da odvedu svoje unucice u park,zeleli su da
uzivaju sa Dani i Brunom,posto su imali priliku da zajedno provedu
dan,bez sumnji.

Rano
je ustala.Otisla je na dugo tusiranje,pazljivo je birala odecu,zelela
je da bude savrsena za njega.U 11 sati on je parkirao auto ispred vrata
njene kuce.Stojeci pored vrata svog automobila cekao je svoju dragu da
izadje.Dok je cekao prisecao se poslednjih 48 sati svog
zivota.Definitivno njegov zivot je dobio neocekivani obrt.Sudbina je
bila na njegovoj strani i nije hteo da propusti novu sansu da bude
srecan.
Odlucio je da postupa vodjen svojim osecanjima,smatrajuci da je to najbolje.
Prisao
je vratima na kojima se pojavila.Njene oci su zasijale pri tom
susretu.Potrcala mu je u zagrljaj.Cvrsto su se zagrlili,poklanjajuci
jedno drugome osmehe i konacno su se njihove usne spojile u
nezan,sladak i intenzivan poljubac.

Diego:Mnogo si mi nedostajala.
Roberta:Ti si meni vise.Imala sam veliku zelju da te vidim.
Diego:Takodje.Bilo je to 12 najduzih sati u mom zivotu.
Roberta(smejuci se):Ti si jedan nezahvalnik,ali volim te.Gde idemo?
Diego:Na jedno posebno mesto.Moram da razgovaram sa tobom i misilim da je to mesto najbolje.
Roberta:O cemu zelis da razgovaramo?
Diego:Videces.(uzimajuci je za ruku):Idemo?
Roberta:Idemo.

Usli su u auto i uputili se ka destinaciji koja ce oznaciti novi smer u njihovim zivotima...

Bilo
je sedam uvece kad je stigao kuci.Usao je pazljivo da ne probudi svoju
porodicu.Usao je u sobu i pazljivo gledao svoje dve ljubavi koje su
spavale.Priblizio im se i nezno ih pomilovao.Ona je otvorila svoje
prelepe oci i susrela se sa pogledom svog voljenog.

Mia(osmehujuci se):Zasto me gledas tako?
Miguel:Zato
sto nikad nisam pomislio da bi te mogao voleti vise nego sto te
volim,jos onog dana kad sam te video sa nasim sinom u rukama prvi put.
Mia se nasmeja,grleci svog malenog koji je spavao pored nje.
Miguel joj se priblizi i strasno je poljubi.
Miguel:Nikad nisam verovao da cu nekad nekog voleti,koliko volim tebe.
Mia(milujuci njegov obraz):Miguel,poljubi me.
Miguel je poljubi,ali ubrzo prestade i iz dzepa izvadi koverat i dade ga svojoj zeni.

Mia(iznenadjena):Sta je ovo?
Miguel:To su tri karte za Monterey,znam da nije najlepse mesto na svetu,ali...
Mia ga cvrsto zagrli.-Svako mesto na svetu je lepo,ako ste vas dvojica sa mnom,volim te.
Miguel:I ja tebe volim.
Nastavili su da se ljube iskreno i strastveno.

Capitulo 37


Setali su plazom,uzivajuci u pejzazu.

Roberta(uzbudjena):Ovo mesto je neverovatno monstrume.Ne mogu da verujem da si me doveo u Acapulco.
Diego:Zeleo sam da te odvedem na mesto posebno za nas.Secas se sta se ovde dogodilo?

Flashback
Pre 6 godina Roberta i Diego su uzivali u ovom istom pejzazu,dok je Dani spavala u kolicima.

Roberta:Ovaj pejzaz je neverovatan.
Diego:Da,a drustvo je jos bolje.
Roberta je bila naslonjena na njegovo rame ne prestajuci da ga grli.
Roberta:Diego,mnogo sam razmisljala o onome sto si mi rekao prosle noci.
Diego(odvajauci
se od nje):Roberta,nemoj da si takva.Zato ne mozes da shvatis da ovu
devojcicu volim vise od zivota?Ne zanima me cija je tvoja cerka,ja je
volim zbog nje same.Uvek sam je voleo,jos od kako sam je prvi put
osetio u tebi.Ja je volim kao sopstvenu cerku i mislim da je nepravedno
sto mi ne das da joj dam moje prezime i...
Roberta:Da.
Diego:Sta?
Roberta:Dozvolicu ti da das svoje prezime Dani.
Diego(uzbudjeno je grleci):Stvarno?
Roberta:Naravno ljubavi.Sigurna sam da ces biti najbolji otac na svetu i nasa cerka ce biti veoma ponosna na tebe.
Diego(ljubeci je po celom licu):Kunem ti se da hoce.
Obe cu vas uciniti srecnima,kunem ti se.

Roberta:Diego na plazi smo,a i nasa cerka je ovde.
Diego:Pa sta?Nasa cerka spava,a i sami smo na plazi.
Roberta:Lud si bebe.Bolje mi reci zasto si me doveo ovde.
Diego(nervozan):Ok,to je nesto veoma vazno za mene i ocekujem da se neces smejati i da ces reci da.
Roberta:Nikad ti se ne bi smejala nebo moje.Reci mi to sto zelis.
Diego(uzimajuci joj ruku):Roberta,zelis li da se udas za mene?
Roberta(iznenadjena):Sta?
Diego:Zelim da ostatk zivota provedem sa tobom i nasom cerkom.Ti,zelis li?
Roberta(uzbudjena):Da,da zelim.Umirem od zelje da budem tvoja supruga.Volim te.(ljubi ga strastveno).
Diego(rugajuci joj se):Roberta,na plazi smo,a i nasa cerka je ovde.
Roberta:Umukni.(ljubi ga jos strastvenije).

Fin del flashback

Roberta(uzdisuci):Bio je to najsrecniji dan umom zivotu
Diego:I u mom.Zato sam zeleo da te dovedem ovde,zato sto smo na ovom mestu proveli najlepsu noc u nasem zivotu.
Roberta:Steta,samo nam hvali moja princeza.

Neko im je prisao prekriven peskom.
*****:Zdravo.

Diego se nasmejao videvsi tu osobu.

Roberta:Ti?Sta ti radis ovde?
(sednuvsi izmedju njih):*****:Upravo sam stigla.Dosla sam sa bakom Mabel i dekom Martinom.
Roberta(grleci je):Princezo moja,dobro je sto si ovde.
Diego:Naravno da treba da je ovde(ljubeci obraz svoje cerke):Ova gospodjica ne bi smela da nedostaje.
Dani:Uostalom,ja sam ta koja ce ti reci.
Roberta(zbunjena).Sta ces mi reci?

Diego:Pa...mislio
sam da ne bi bilo fer da ti i Dani ostanete razdvojene,i takodje ne bi
bilo fer da se odvoji od mene.A posto je kuca velika i ima dosta
komfora,mislili smo da bi mozda ti...
Roberta(uzbudjena):Ja
Dani:Zelis li da dodjes da zivis sa nama?

Roberta
se rasplaka.Njeno srce je bilo zadovoljno zbog ponude njenih
ljubavi.Zivot joj je pruzio novu priliku da bude srecna i ona nije
zelela da je propusti.

Capitulo 38


Njegov
um se vracao u proslost,secajuci se trenutaka koje je proveo sa njih
dve pre 6 godina.Najsrecniji meseci u njegovom zivotu bili su kad je
ziveo sa svoje dve ljubavi u malom stanu.

Pogledi
od Danielee i Diega njoj upuceni,dok je razmisljala o dogovoru,vratili
su je u realnost.Smedje oci njene cerke sijale su kao nikada do
tad,ocekujuci odgovor.Imala je neverovatan
pogled...Topao,intenzivan,dubok,iskren...Te prelepe oci podsecale su je
na nekoga,ali nije mogla da se seti na koga.Mozda je podsecaju na
Javiera,i tako je i bilo,podsetile su je na kosmar koji je prezivela,a
koji je zelela da zaboravi.

Dani:I mama?Nista neces reci?
Roberta(osmehujuci se):Naravno da,da ljubavi moja.
Dani:Da?Znaci ziveces sa nama?
Roberta(grleci je):Da,nebo moje.Ne postoji nista sto zelim vise na svetu nego da zivim sa va...(nervozna):Sa tobom.

Dani
je srecno zagrlila,bez indiskretnosti koju je njena majka nacinila.Njen
otac je predlozio da pozovu Robertu da zivi sa njima,posto je kuca
velika i tako bi ona mogla da uziva sa svojom mamom,bez potrebe da
odlucuje da li bi ostala sa mamom ili tatom.Nije imala pojma da su
njeni roditelji odlucili da sebi pruze drugu priliku i bilo je samo
pitanje vremena kad ce istina izaci na videlo.

Roberta
se priljubi uz svoju cerku,srecna.Najzad moze da bude zajedno sa dve
osobe koje voli najvise na svetu,napokon ce moci da bude srecna.Njen
pogled se susreo sa pogledom coveka koji joj je zarobio dusu.Odsjaj tih
ociju koje toliko voli,tako duboke,iskrene,kao oci od...NE,to ne moze
biti...Te oci je podsecaju na...

Dani(prekidajuci je u razmisljanju):I kad ces se preseliti?
Roberta(na ivici suza):Sta?
Dani:Kad ces da se preselis?
Roberta(naglo se osmehujuci):Ne znam.
Diego:Odmah sutra.Veceras cemo ostati ovde,a sutra cemo pomoci mami da se preseli.
Dani(srecno):Super!Mozemo li sada da idemo da jedemo nesto?Umirem od gladi.
Diego:I ja umirem od gladi.Hajde da potrazimo baku i deku i idemo da veceramo.

Svo troje su napustili plazu i krenuli da traze Mabel i Martina,da bi zajedno uzivali u porodicnoj veceri.

Posle
vecere Mabel i Martin su odlucili da odvedu svoju unuku u
bioskop.Roberta se nije osecala dobro,a Diego je ostao da joj pravi
"drustvo".

Seli
su na terasu hotela i uzivali u prelepom pogledu i jos boljem
drustvu.Diego je pio pice ne prestajuci da gleda Robertu,dok je ona
posmatrala pejzaz u tisini,zadubljena u svoje misli.

Diego je odlucio da razbije led.

Diego(grleci
njenu glavu):Kako bih voleo da sam u ovoj glavi,da bi saznao sta se u
njoj desava.(spusti joj jedan poljubac na teme).
Roberta(uzdisuci):Nista posebno.Samo razmisljam o Dani i tebi.Ne mogu da verujem da smo nas troje zajedno.
Diego(sede pored nje):Od sad ce to biti zauvek ljubavi,kunem ti se.
Roberta(grleci ga):Naravno.Volim te monstrume.
Diego:Volim te jos vise.

Zagrljeni su posmatrali sumrak.

Roberta:Bebe.
Diego:Reci.
Roberta:Mia mi je ispricala da je Ines zelela da ti oduzme Dani.Zasto mi nisi rekao?
Roberta:Hvala
Bogu to je proslo i ta k*cka nije uspela da mi uzme cerku.Iako moram
priznati da je sve bilo jako tesko.Toliko sam se plasio da bi je mogao
izgubiti(smejuci se):Pobegao sam sa njom.
Roberta:Sta Diego?Jesi li poludeo?
Diego:Mora
da je to bila ludost,ali to mi je jedino palo na pamet,kad sam saznao
da je Ines potkupila sudiju.Srecom njena podlost je je lose prosla,i
sudija je odlucio da Dani ostane sa mnom.(grleci je):Ne mogu da se
zalim.A i zahvaljujuci tome sam pronasao tebe.
Roberta mu se nasmejala milujuci ga.

Diego(ozbiljan):Osim toga,bio sam spreman da ucinim bilo sta da bi zastitilo moju kcerku.

Osmeh
sa Robertinog lica je nestao.Slusajuci Diega kako sa toliko ljubavi
govori o Dani,trebalo je da bude nesto sto je cini srecnom,i cinilo
je.Ali je pomislila sta je bilo pre par dana kad je zamalo
ostavio.Znala je da je nemoguce,apsurdno,ali nije mogla izbeci
razmisljanje o toj mogucnosti.

Capitulo 39


Tri dana nakon te noci...

Bilo
je 2 sata.Usao je u sobu svoje cerke.Kao sto je i ocekivao mirno je
spavala.Polako joj je prisao,poljubio je i prigusio svetlo.Napustio je
njenu sobu sa jasnim odredistem:Robertina soba.

Tiho
je usao i legao u krevet pored nje.Zagrlio je,privijajuci je uz sebe i
poljubio je u teme.Roberta se nasmejala osetivsi cvrst stisak njegovih
ruku,i njegove tople poljupce na svom vratu.

Roberta(okrece se ka njemu):Sta radis ovde?
Diego:Dosao sam da vidim da li ti nesto treba.
Roberta(smejuci se):Vec tri noci spavam ovde,i ovo je treca noc kako dolazis da me pitas da li mi nesto treba.
Diego:I ti se nikako ne predajes.
Roberta:Ne zelim da probudim cerku.
Diego:Ahhhhh...I zato mi ne das da vodim ljubav sa tobom?
Roberta(udara ga srameci se):Ti si jedan perverznjak.
Diego(smejuci se):Ali sam onaj koji te najvise voli.
Roberta(obavija ruke oko njegovog vrata):I ja tebe volim.
Strasno su se poljubili.

Diego:Znas,verujem da bismo mogli razgovarati sa Dani.
Roberta:Ne znam Diego.

Diego:Zasto?Dosta
mi je vise skrivanja i cekanja da nasa cerka zaspi da bi mogao da
spavam sa tobom.Zelim da viknem celom svetu da te volim i da zelim da
provedem zivot sa tobom.
Roberta(grleci
ga):Ljubavi moja,i ja zelim celom svetu da kazem da te volim,ali ne
znam da li je dobra ideja da kazemo Dani?Ne cini ti se previse brzo?
Diego(netremice je gledajuci):Ne.Ja znam sta zelim.Da zauvek budem sa tobom i nasom cerkom.

Roberta:I ja takodje.
Diego:Onda...Reci cemo joj?
Roberta:Ok,reci cemo joj sutra uvece.
Diego(ljubeci je):Volim te zivote moj.
Roberta:I ja tebe volim bebe.

Nezno
su se poljubili.Korak po korak poljubac se povecavao,postajao je
strastan i pozudan.Poljupci,milovanja,beskrajne reci ljubavi probudile
su njihovu zelju,pokrecuci jednu noc strasti kojoj nisu predali samo
svoja tela,vec i srca.

Ceo
dan je provela na ulici.Ostavila je cerku u skoli,otisla do kuce svoje
majke,a kasnije do Francove firme.Zelela je da pronadje posao,zelela je
da nastavi sa studijama.Uvek je zelela da postane advokat.

Izasla
je iz firme,srecna,jer je pronasla honorarni posao u
administraciji.Ostala joj je jos jedna obaveza,poseta klinici koja se
nalazi u centru grada.

Usla je u jednu kancelariju,i priznala svoje intuicije,trazeci strucnu pomoc.

*****:Roberta,jesi li poludela.Ne mogu to da uradim iza Diegovih ledja.Nije u redu.
Roberta:Teo,molim
te.Razumi da nisam sigurna.Osim toga,znam da je to nesto nemoguce,Diego
i ja smo uvek pazili,ali kada pogledam Dani,vidim njega.I ne znam da li
je to slucajno tako ili je to od moje velike zelje da je Diego njen
otac.
Teo:U redu.Treba mi jedan uzorak Diegove i jedan uzorak Danine dlake.Obavicemo DNK analizu.

Roberta(grleci ga):Hvala ti Teo.Sutra cu ti doneti uzorke.
Teo:Ne zahvaljuj mi.I mene bi obradovalo da je Dani Diegova cerka,a ne onog prokletnika.

U medjuvremenu,u letknjikovcu Bustamanteovih...

Dani se igrala sa svojom drugaricom Lunom u sobi.

Diego se vratio.

Dani(cesljajuci Lunu):Igramo se frizera.
Diego:Lepo.Ali dosla je Lunina mama,ceka je ispred.
Dani:Ufff...Ali moze li da dodje sutra ponovo?
Diego:Naravno,sidjimo dole i zamolimo njenu mamu.
Dani i Luna:Daaaaaaaa!!!

Nakon
nekoliko minuta Luna i njena mama su otisle.Diego i Dani su se igrali u
dnevnom boravku.Roberta se vratila kuci i videvsi ih zajedno,pazljivo
ih je posmatrala.Nesumnjivo,slika njene dve ljubavi dok se igraju bila
je njlepsa na svetu.

Roberta:Zdravo.
Dani(trci u njen zagrljaj):Mami!!!
Roberta(grleci je):Zdravo nebo moje,mnogo si mi nedostajala.
Dani:I ti meni.
Diego se priblizio i poljubio je u obraz.

Diego(gledajuci je netremice):Zdravo.
Roberta(osmehujuci se):Zdravo.
Dani:Igramo se,hoces li da nam se pridruzis?
Roberta:Volela bih,ali prvo idem da se presvucem.Moze?
Dani:Ok.

Popela se na sprat.Usla je u sobu od Dani,i sa njene cetke uzela nekoliko dlaka kao uzorak za DNK.
Zatim se presvukla i otisla da se igra sa svojim srecama.Kada padne noc na redu ce biti Diego.

Capitulo 40


Miris sosa iz kunjihe ga je obgrlio.Videvsi ovu scenu odlucio je da zatvori vrata i razmislja u tisini.

Za to vreme dok je Roberta pripremala testeninu,Dani je postavljala sto i vezbala tablicu mnozenja sa mamom.

Roberta:2 x 3?
Dani(razmislja):6
Roberta:Odlicno nebo moje.2 x 7?
Dani:Uyyyy...(razmislja):14
Roberta:Odlicno zivote moj.(grleci je):Kako imam pametnu cerku.
Dani:Isto kao ti.
Roberta:Daces mi jedan poljubac?
Dani:Da.(poljubi je u obraz).
Roberta:Ne.Zelim i jedan zagrljaj uz poljubac.
Dani se nasmeja,cvrsto je zagrli i nezno je poljubi.

Dani:Volim te mami.
Roberta:I ja tebe.Volim te vise od sopstvenog zivota.

Dani je ponovo zagrli.Diego se nasmeja videvsi ovu scenu.Dani mu potrca u zagrljaj.

Dani(grleci ga):Tata!!!Super sto si dosao!
Diego:Koliko plahovitosti.
Dani:Mama mi je rekla da mi nece reci nesto veoma vazno dok ti ne dodjes.
Diego:Prebrzo sam dosao.Vidim da ti nisam nedostajao.(smeskajuci se).
Dani:(grleci ga):Naravno da jesi.Mnogo te volim.Ali hocu da znam sta se desava.
Roberta:Bolje je da prvo jedemo,hrana je spremna.

Svo troje su seli da uzivaju u veceri koja je obecavala da bude specijalna i nezaboravna za svo troje.

Capitulo 41


Za
pola sata su stigli do coveka koji je prodavao sladoled.Bila je
predivna noc za setnju po centru i bilo je tako divno jesti
osvezavajuci sladoled,pogotovu kad je trebalo reci neku vaznu vest.

Pet
minuta...tacno pet minuta i 35 sekundi je proslo od momenta kad je
svojoj cerci saopstila,a jos uvek je cekala odgovor,neki komentar ili
neki uzdah,nesto sto bi joj pokazalo kako se njena cerka oseca nakon
sto je cula takvu vest.No umesto toga ona je zapanjeno gledala u mrtvoj
tisini.

Roberta(nervozna):Princezo...Nista nam neces reci?
Diego(uplasen):Jesi li uznemirena?

Suze...nekoliko suza je palo iz tih ociju boje kafe koje su bile razlog njihovih zivota...

Diego:Zivote moj,ne placi molim te...Dopusti mi da ti objasnim...Nas dvoje...
Dani(prekidajuci ga):Vas dvoje ce te biti momak i devojka?

Diego i Roberta su se malo odmakli.

Diego:Mi
smo mnogo vise od toga.Ja tvoju mamu volim vise od sopstvenog zivota i
zelim ceo zivot da provedem sa njom,i ako mi ti to dopustis,voleo bih
da je ozenim.

Roberta
se nezno nasmejala videvsi kako ljubav njenog zivota trazi njenu ruku
od njihove sestogodisnje kcerke.Danin glas je vratio u stvarnost.

Dani:Ti zelis da je ozenis?
Dani(Roberti):A ti?
Roberta(posmatra Diega):Da...
Dani:Zasto...

Roberta i Diego su spojili poglede u jedan i zajednicki joj odgovorili.

DyR:Zato sto se volimo.

Dani(zamisljena):Luna je imala pravo,osvojila sam srecnu kucu.
Robera(zbunjena):Sta?
Dani:Nista.(uzimajuci za ruke svoje roditelje):Mnogo vas volim.
Diego:Onda,nisi ljuta?
Dani:Naravno da nisam,uvek sam sanjala da vas vidim zajedno.

Istog
trenutka se priljubila uz njih.Prvi put u zivotu se osetila stvarno
srecnom.Njena mama je ziva,zivi sa njom,ona je ponovo sa njenim tatom i
razmisljaju da se vencaju.Nista ih ne bi moglo unistiti u tom
smislu...Ili bi moglo?

Capitulo 42


Njene oci su popustile,suze su krenule.Njena iluzija je nestala kad je Teo potvrdio rezultate DNK:Diego nije otac od Dani.

Sva
sreca i radost koju je prozivela poslednjih nedelja je isparila zajedno
sa nadom da je ta devojcica cerka njenog voljenog,a ne onog prokletnika.

Teo joj se priblizio i cvrsto je zagrlio.

Teo:Smiri se Roberta.Ovo nista ne menja.Diego voli Dani i smatra je svojom kcerkom.
Roberta:Znam,ali ja sam bila sigurna da je(priljubila se uz svog zeta neutesno placuci).

Vrata su se otvorila i...

*****:Zdravo bro,dosao sam da te zamolim za...
(iznenadjen):Sta radis ovde?

Ona ga je posmatrala u tisini,suseci suze,pokusavajuci da prikrije kako se oceca.Ali je pogresila,on je poznavao previse dobro.

Diego(nezno je grleci):Ljubavi...Sta ti je?Zasto places?
Roberta:Nista ljubavi.Dobro sam.
Teo:Bolje da vas ostavim same.

Teo je napustio kancelariju zatvorivsi vrata za sobom.

Diego je snazno zagrlio,pokusavajuci da je smiri i utesi.

Diego(grleci je):Sta se desava malena?
Roberta(placuci):Ovaj ja sam...(cvrsto steze rezultate u ruci).
Diego:Sta je to?(otimajuci joj papir iz ruke).
Roberta(pokusava da ga spreci):Diego cekaj...

Ali bilo je kasno.Diegove oci su vec citale rezultate,iznenadjen,posle su mu suze.


Diego(utopljen u suzama,ne ispustajuci papir iz ruke):Sta je ovo Roberta?
Roberta(uzimajuci ga za ruke):Dodji,sedi sa mnom.

Korak
po korak,pronasla je odgovarajuce reci,priznala je Diegu sta je osetila
one noci na plazi i sta je ucinila da nabavi uzorke za DNK.

On
je pazljivo slusao,tuzan,ozlojedjen.Kada je ona pocela da prica,njegovo
srce je jako lupalo,ideja da ta devojcica koju toliko voli mozda nosi
njegovu krv,cinila ga je ludim od srece.Njegove oci su potamnele kad je
zavrsila pricu.
Daniela
nije njegova kcerka,to je savrseno znao.Oni su uvek bili oprezni,bilo
je nemoguce da je ona plod njihove ljubavi.Iako je znao da je ostala
trudna sa Javierom,odlucio je da voli to dete kao svoje rodjeno.
Vremenom
m u je na pamet pala ideja da iako to dete koje raste u utrobi ljegove
voljene je Javierovo,on ce ga cuvati i stititi kao ostalu decu koju je
planirao sa njom.
Mnogo
puta,dok je Roberta spavala cvrstim snom,pitao se da li bi mogao da
podari ljubav tom detetu kao da je njegovo.Plasila ga je ideja da nece
voleti to dete kao sto ono zasluzuje.Ali svi ti strahovi su nestali kad
je prvi put cuo otkucaje srca tog deteta,kad ga je bilo samo 6 cm kad
su ga videli prvi put na ultrazvuku.Ta tako velika emocija,neopisiv
osecaj da postaje zreliji,bio je jaci od bilo kog drugog osecaja iz
proslosti.Od tog trenutka nestale su sve njegove sumnje,to dete ce biti
njegovo i kao takvo ce ga voleti...7 meseci kasnije ka su mu Dani dali
prvi put u ruke,njegovo srce se otvorilo kao cvet,njegov zivot je dobio
neocekivan obrt,pokazujuci da od tog dana njegov zivot ima smisla samo
zbog nje...te devojcice sitnih ociju koja bi mu se nasmejala svaki put
kad bi je pogledao...Nije je voleo zato sto je Robertina cerka,voleo je
zato sto je Daniela,zbog nje same;sest meseci kasnije kad je verovao da
je Roberta mrtva,imao je priliku da dokaze koliko voli tu
devojcicu.Ipak cinjenica da je DNK analiza pokazala da Dani nije
njegova cerka,cepala mu je dusu.Ali nije mogao da place,to bi unistilo
Robertu.

Diego(grleci
je):Ne placi malena.(uzimajuci njeno lice izmedju svojih ruku):Dobro me
slusaj,ja volim Danielu vise od sopstvenog zivota,uvek sam je voleo,i
nikakav glupi papir ne moze da unisti ono sto osecam prema njoj.Daniela
je moja cerka,ja je smatram mojom cerkom.Ona je dala smisao mom zivotu
kad si ti otisla,bila je jedino sto me je odrzavalo u zivotu i davalo
mi motiv da nastavim napred.Volim je i to se nikada nece promeniti.Cak
ni ako mi ti rodis drugo dete.

Roberta
se nezno nasmejala,zamisljajuci buducnost koja je ocekivala zajedno sa
Diegom i polako se smirila.Vise je nije zanimao taj glupi rezultat,Dani
nije imala Diegovu krv,ali on je voleo vise od svog zivota kao da krv
Bustamanteovih stvarno tece njenim venama.

Capitulo 43


Mesec
je brzo prolazio.Diego i Roberta su poceli da planiraju vencanje.Dani
je do maksimuma uzivala uz svoje roditelje.Alma i Martin su uzivali u
sreci svoje cerke.Mia i Miguel su prozivljavali vecni medeni
mesec.Lujan je upravo saznala da ocekuje svoje prvo dete.Sve je islo
savrseno dobro...previse dobro.

Kao
i svakog jutra Roberta je odvela Dani u skolu,a zatim otisla na
posao.Diego je rano otisao kod proizvodjaca,imao je veoma vazan
sastanak i hteo je da sredi poslednje detalje.

Miguel se sastao sa njim da doruckuju zajedno.

Miguel:Da li ste vec isplanirali gde cete provesti medeni mesec?
Diego:Ne bas,ali mora da bude blizu,Roberta ne zeli da se odvaja od Dani mnogo dana.
Miguel:Vec
sam ti rekao da ne brines zbog toga,Mia i ja cemo paziti Dani,i videces
da ce joj biti tako dobro da se nece ni secati vas jajaja.
Diego:Kako da ne.Moja devojcica nas nikad ne bi zaboravila.
Miguel:Kako si sladak.
Diego:Da,naravno,ti kao nisi takav sa Brunom?Ne?
Miguel:OK,pobedio si.Imas pravo.

Tomas je usao u kancelariju.

Tomas:Diego.
Miguel:Tomi upravo smo pricali kako stalozeni mozemo biti sa decom.I ti si tako dobar sa Franciscom?

Tomas se nasmejao na trenutak,setivsi se malog decaka sa zelenim ocima koji tako lici na Pilar.

Tomas:Istina je da me to dete cini ludim.(ozbiljan):Diego imas posetu.

Diego:Ko je?

Miguel i Tomas su napustili kancelariju zabrinuti.

Miguel:Sta li hoce?
Tomas:Ne znam,ali kada Roberta sazna da je bila ovde,umrece,ali ce prvo ubiti Diega u tom slucaju.

Diego
je gledao dvoumeci se.Njena lepota je jos bila netaknuta,ali joj je
lice bilo bledo,a pogled izgubljen.On je osetio ostar bol pri pomisli
da bi on mogao biti uzrok promena na Carolini.

Diego(smeseci se):Sedi Caro.
Carolina(uz smesak):Hvala.Kako ste?
Diego:Dobro.
Carolina:I Dani?
Dioego(nostalgicno se smeseci):Dobro je,svakog dana je sve lepsa.

Oboje su se nasmejali.Neprijatna tisina se uvukla u kancelariju.Caro je odlucila da prekine tisinu.

Carolina:Diego,ne zelim da mislis da sam se vratila da ti zagorcam zivot ili da te odvojim od Roberte.
Diego:Nisam ni pomislio na to.Dobro te poznajem.
Carolina:Drago
mi je sto je tako.Samo je neophodno da ti kazem nesto vazno,nesto sto
imas pravo da znas.U pocetku sam se dvoumila da li da ti kazem,nisam
zelela da ti pravim probleme sa Robertom.Ali okolnosti su me primorale.

Diego:Caro,nemoj da me plasis.Reci mi sta se desava.
Caro:Secas li se onih pregleda?
Diego:Da.
Caro:Nekoliko
dana nakon naseg ven...(zastala je):Dobro,nakon sto smo otkazali
ceremoniju,primila sam jedan poziv sa klinike.Ocigledno su bili
zbunjeni rezultatima analize.
Diego:Ali sve je u redu,zar ne?
Caro(tuzno):Nazalost ne.Bolesna sam.Imam rak.
Diego(sokiran):Sta?Nije moguce...Ne(grleci je):Bices dobro,mozes otici na hemoterapiju i oporaviti se.
Caro(udaljivsi se):Ne Diego.Necu ici na hemoterapiju.
Diego:Jesi li luda?Kako neces?Naravno da ces ici na hemoterapiju.
Caro:Ne.Tako bih izgubila moju bebu.
Diego:Sta?
Caro:Diego to sam zelela da ti kazem,trudna sam.Rodicu tvoje dete.

Diego je zanemeo.Nije mogao da poveruje sta je upravo cuo...imace dete,dete sa Carolinom.

Capitulo 44

Zelja da vice,da place.Zelja da izadje odatle trceci.Lomila je sake u tisini,pokusavala je da se probudi iz tog prokletog kosmara...Kosmara?Nista od toga.Zivela je najtezu mogucu realnost.Diego ce imati dete,i nece ona biti ta koja ce ga nositi u svojoj utrobi.

Diego(uznemiren i napet):Roberta,reci mi nesto molim te,preklinjem te.

Roberta je bila u soku.Nije znala kako da postupi,zapravo nije mogla da postupi onako kako je trebalo.

Diego(grleci je):Roberta,ljubavi moja.
Roberta(grleci njegov obraz,placuci):Izvini Diego...Ali ja ne mogu da se nosim sa ovim.

Diego je bolno gledao.Postupila je bas kako je on ocekivao.Makar nije izasla trceci.Ili jeste?

Diego(vide Robertu kako se udaljava):Kuda ces?
Roberta:Ne znam.Ali moram da budem sama.
Diego:Ali Roberta...
Roberta:Pusti me.

Roberta je napustila kucu,osatvivsi Diega samog u moru samoce.

Prilepljena za svoju sestru,neutesno je plakala.Mia je uzalud pokusavala da je smiri.

Mia:Roberta,dobro me slusaj,jako je lose to sto si tako otisla.
Roberta:Znam to Mia,ali bilo je uzasno,osetila sam da cu umreti od bola.Saznanje da ce covek kog volim imati dete sa drugom,i to ne sa bilo kojom drugom,vec sa onom sa kojom je trebalo da se ozeni...
Mia:I koju nije ozenio zato sto voli tebe.
Roberta:Znam,ali bilo je prejako Mia.Znam da se ponasam kao klinka,ali nisam znala sta da uradim.

Mia:Roberta,mozda cu te povrediti sa ovim sto cu reci,ali seti se kako se poneo Diego prema tebi pre sest godina kad je saznao da cekas dete sa Javierom.Podrzao te je,nije se odvajao od tebe niti te je ostavio samu.Znam da je drugacije,jer si ti najvise nevina u toj prici.Ali ovde,Diego je takodje nevin.On te nije prevario,samo je pokusao da obnovi zivot sa dobrom zenom koja je obozavala tvoju cerku.I prokleta sudbina je zelela da ostane trudna,ali kad je bio sa njom mislio je da si mrtva.Ti ne mozes da ga krivis zbog toga,a jos manje da ga ostavis.Volis li ga?

Roberta:Naravno da ga volim.On i Daniela su moj zivot.
Mia(smeseci se):Onda ti najbolje od svih znas sta treba da uradis.

Za to vreme...

Diego,uznemiren i nervozan ispricao je Miguelu za Robertinu reakciju.

Diego:Ostavice me.
Miguel:Ne pricaj tako bro,samo je zapanjena.
Diego:Zapanjena?Trebalo je da vidis kako je izasla odavde.Nije cak ni kljuceve uzela.Otisla je kao dusa koju djavo oduzima.(uznemiren):Izgubio sam je.

Miguel(udarajuci ga u rame u znak podrske):Sve ce se srediti Diego,videces.

Zvuk ispred kuce prekinuo je njihov razgovor.Miguel je ustao,i videvsi prizor ispred sebe napustio kucu.
Zaokupljen svojim mislima,Diego nije bio svestan da ga je neko zagrlio u tisini,sve dok...

*****:Zdravo.
Diego(okrece se iznenadjen):Sta ti radis ovde?
*****:Dosla sam da ti kazem nesto.
Diego:Sta?
***** mu se priblizi,cvrsto ga zagrli i spusti mu mek poljubac na usne.
*****:Volim te celim svojim srcem.
Diego(osmehujuci se):I ja tebe volim.Volim te vise od sopstvenog zivota.(cvrsto je zagrlio kao da bi je ponovo mogao izgubiti).
Roberta(nezno ga zagrli):Smiri se bebe,sve ce biti u redu,obecavam.

Capitulo 45


Njene
oci su se rasirile.Njeno srce se razbilo na milion delova.Imala je
snagu svoje majke.Bila je u mogucnosti da podnese sve to,cak sest
godina je verovala da nikad vise nece videti Robertu.Podnela je
"napustanje" od Caroline,Miinu trudnocu,saznanje da Diego nije njen
pravi otac.Bila je u stanju da sve to kontrolise,ali na ovo nije bila
spremna.Brat?

Celog
zivota je patila zbog odsustva svoje majke,ali je uspela stvoriti jedan
tako cvrst odnos sa ocem...odnos koji je mogao da predje preko svake
prepreke.Diego joj je bio vise od oca bio je njen prijatelj,njen
zastitnik,njen savetnik.Uvek je uspevao da je zastiti od sveta svojom
paznjom i brigom.Bio je sposoban da se suoci sa vesticom Ines kad ga je
primorala da provodi vreme sa Dani.Ponovo je povratila svoju mamu i
bila je uz nju.Sve je bilo savrseno.Postigla je da njen zivot bude
savrsen.Ima sest godina i potpuno je razumela da bi se njen otac
suprotstavio celom svemiru kako bi nju video srecnu,i sada se ovo
desilo.Carolina ce imati bebu?

Roberta
i Diego su pozurili da joj objasne da Carolinina trudnoca ne menja
planove koje imaju njih troje.Njeni roditelji su se vencali kao sto su
planirali,i svo troje su bili srecni,osim sto ih je umesto troje,bilo
cetvoro.Ta beba ce ziveti sa Carolinom,ali ce mnogo vremena provoditi
sa njima,jer ce biti clan njihove porodice.

Zasto
se ovo njoj desava?Nije zelela brata.Nije ga zelela ni sad niti bilo
kad,bilo od Roberte ili Caroline.Nije zelela da deli Diega sa drugim
detetom,i to nije bila ljubomora,vec ogroman strah.

Sela je pored njega u tisini.Poklonila mu je jedan slabasan osmeh.

Diego:Kako si?
Dani:Dobro.Ti?Sigurno si veoma srecan.
Diego:Pa sve je bilo jedno veliko iznenadjenje(osmehujuci se zamisljeno):Ali da,veoma sam srecan.

Dani je tuzno oborila pogled.Diego je uzeo za bradu.

Diego:Sta se desava princezo?Ti nisi srecna,zar ne?

Dani ga je zagrila u tisini,a zatim se zapakala.

Dani:Naravno da nisam srecna.Nisam zelela bebu.
Diego:Znam da nisi zelela da imam bebu sa Caro,nisam ni ja zeleo...
Dani(prekidajuci ga):Ne!!!Ja nisam zelela da ti imas bebu sa Caro,ali ni sa mojom mamom takodje.

Diego je zbunjeno pogledao.

Diego:Znaci ti ne zelis bracu?
Dani(brisuci oci):Ne.
Diego(grleci je):Ali zasto zivote moj?Ti volis da se igras sa drugom decom.
Dani:Ali ne zelim brata.Ne zelim da ti imas drugo dete.
Diego:Zasto?
Dani:Zato sto ce to biti tvoje pravo dete,i voleces ga vise od mene.

Diego
je pazljivo posmatrao.Poceo je razumevati ponasanje svog deteta.Dani je
patila od pomisli da bi mogla da izgubi njegovu ljubav.

Diego(stavivsi
je u svoje krilo):Dobro me slusaj.I ako budes imala 1,2 ili 10-oro
brace ja cu te uvek voleti.Ti ces uvek biti moja cerka,razumes?To niko
nece moci da promeni,niko na ovom svetu.Ti ces uvek biti moja
devojcica,moja princeza.Ti si bila i ostaces zauvek svetlost mojih
ociju.
Dabi(placuci):Obecavas mi?
Diego(nezno joj se smeseci):Kunem ti se.

Nezno su se pogledali,a zatim se cvrsto zagrlili.Neko ko ih je posmatrao sa vrata priblizio im se.

Roberta:Zdravo ljubavi moje.Kako vam se cini da idemo da veceramo u Mc Donalds?Ja vas pozivam.

Oboje su se nasmejali,saucesniski.

Dani(ustajuci):Sta cekamo?
Diego:Gladna si princezo?
Dani:Da.Pored
toga zelim lutku koja dolazi iz srecne kuce.Imam ideju.Trebali biste i
vi da kupite srecnu kucu sa malom lutkom pa bi ih bilo troje.

Roberta:Kako imam pametnu devojcicu.Cini mi se da je to dobra ideja.
Diego(grleci Roberu):Veoma dobro gospodjice,a sada idemo na veceru.

Svo troje su napustili kuci i otisli da uzivaju u porodicnoj veceri.

Capitulo 46


Vreme
je brzo prolazilo.Poslednja dva meseca njegovog zivota bila su
najintenzivnija.Bio je srecan sa svojim novim sinom,za 20 dana ce
ozeniti ljubav svog zivota.Ali,takodje je bio i tuzan:Carolinina bolest
je napredovala gigantskim koracima,a trudnoca je sprecila da ode na
hemoterapiju.

Bilo
je tri posle podne.Proslo je 20 minuta koliko je cekao na vratima
galerije da stignu Roberta i Daniela,gde ce izabrati staklariju sa
liste poklona za vencanje.

Zene...Vole da ih cekaju...Posebno ove dve.

Prelepa
crvenokosa,prisla mu je sa ledja,zatvarujuci mu oci dlanovima.Diego se
osmehnuo osetivsi njene ruke na svojim ocima.Osetio je njen parfem i
jos jace se osmehnuo.

Roberta:Dugo ste me cekali gospodine?
Diego:Da.Da li biste voleli da budete moja pratnja?
Roberta:Bas bih volela.
Diego:Sta je sa Dani?

Roberta:Ne
spominji mi tu devojcicu.Zamenila me je za jedan izlazak u bioskop sa
Miom i Brunom.Mozes li da poverujes?Voli da bude sa barbie.
Diego:Tacno.I Mia voli da bude sa njom.
Roberta:Nesto sto jos uvek ne razumem je kako dopustam da moja devojcica provodi vise vremena sa njom.
Diego:Ne
budi zlocesta,tvoja sestra voli nasu cerku kao da je njena.(obuzima je
oko struka):Sada kada smo sami mozemo da izaberemo poklone,a posle...
Roberta(izazivacki se smeseci):A posle?
Diego(sapucuci joj na uho):Posle mozemo da vodimo ljubav,napokon sami.
Roberta:Svidja mi se ideja.Ali krenimo sada u radnju ili cemo zakasniti.
Diego:Imas pravo,hajdemo.

Krenuli su u radnju drzeci se za ruke.

Sladoled
sa jagodom i cokoladom bio je u u zlatnom omotu.Izasla je
polako,oprezno.Dva njena blaga spavala su na zadnjem sedistu
automobila.Nije ih krivila.Bilo je 20:30 i oni su se umorili od trcanja
i igranja,a zatim su uzivali u gledanju filma u bioskopu.

Dosla je do kuce i pokucala na vrata.Diego je izasao na vrata da bi uzeo svoju cerku.Priblizio se automobilu da bi uzeo Dani.

Diego:Kako se ponasala?
Mia:Bozanstveno kao i uvek.Prava je dama.
Diego:Da te Roberta cuje.
Mia:Ta zena ne zna nista o klasi,ali mogu ti reci da me iznenadila svojom vencanicom.

Diego
se emotivno nasmejao.Nije mogao da doceka da je vidi u haljini u kojoj
ce se zauvek ujediniti sa njim,ili jos bolje nije mogao da ceka da je vidi bez haljine.

Mia(prekida ga u razmisljanju):Byyyyyyy...o cemu razmisljas?(reagujuci):Ti si jedan degenerik Diego.Idem.
Diego:Neces svratiti?
Mia:Ne,hvala.Zelim da stignem ranije kuci da bi vecerala sa mojim macanom.
Diego(poljubi je):Ok.Vozi pazljivo i cuvaj mi sestrica.
Mia(smeseci se pogleda Bruna):Hocu.
Diego:Pozovi kad stignes.
Mia:Ok.

Mia je usla u auto.diego je stajao na vratima sa dani sve dok ih nije izgubio iz vida.

Capitulo 47


Taj dugo ocekivani dan je stigao.Bila je jedna predivna subota,sa spektakularnim suncem i toplom klimom.U 12 sati gosti su se vec poceli okupljati u crkvi.

Uznemiren,nervozan i uzbudjen,cekao je dolazak svoje voljene.Uprkos cinjenici da je juce popodne postala njegova supruga pred zakonom,na jednom maloj gradjanskoj ceremoniji,iako je bio legalno ozenjen,ipak je bio nervozan.

Tomas i Lujan su bili kumovi i zajedno sa njim su cekali u crkvi.
Diego(nervozan):Zasto je jos nema?
Lujan:Opusti se,dobices ono sto zelis,to je normalno.
Tomas(saleci se):Mozda se predomislila.
Diego(jos nervoznije):Hvala ti Tomase,pravi si drug.
Lujan:Opusti se,doci ce.Ne verujem da zeli da propusti onakvu zurku(udarajuci rukom Tomasa).
Diego:Ne znam sta me vise brine,sto smo vas izabrali kao kumove za vencanje ili sto smo vas izabrali za kumove nase cerke.
Tomas:Polako bro,doci ce.

Zvuk muzike najavio je trenutak koji je toliko zeleo.Mlada je stigla.

Njeno lice bilo je nasmejano,dok je hodala ka oltaru vodnjena rukom svog oca.Bila je prelepa,kao san.Savrsena.Bela haljina je cinila andjelom,osmeh je topio dusu,njene oci su sijale srecom.Bila je najlepsa mlada u univerzumu,i od danas ce biti samo njegova.

Priblizili su mu se.Martin mu je predao svoju cerku siroko se osmehujuci,i zauzeo svoje mesto pored Mabel.

Njihovi pogledi su se spojili.Odrazavali su njihovu ljubav bez reci.Iako su pokusali,nisu uspeli,osecanje koje ih je spajalo,govorilo je njihovim ocima umesto njih.

Ceremonija se pretvorila u lavinu osecanja.Oni nisu bili jednini koji su uzivali u tom tako dugo ocekivanom i prizeljkivanom momentu koji su sanjali godinama.Njihovi roditelji,rodjaci,prijatelji,a posebno njihova cerka,uzivali su gledajuci scenu u kojoj se njihovi zivoti zauvek spajaju u jedan.Bili su zajedno i niko i nista nije moglo da ih odvoji.

Nakon sto su rekli "da" koje ih je zauvek ujedinilo,Roberta nije mogla da zadrzi suze.Napokon je bila udata za coveka svog zivota,za oca svoje cerke.Diego joj je nezno obrisao suze,da bi joj potom dao jedan nezan poljubac.

Jedna kuca nasred polja,bilo je mesto predvidjeno za parti.Vrtovi su bili uredjeni lepim cvetnim aranzmanima u beloj i pastelnoj boji.

Beli stolnjaci i beli namestaj bili su ukombinovani sa modernim detaljima.

Predivno crveno cvece bilo je na stolovima,predstavljajuci kontrast belim stolnjacima.
Drvece,biljke i prelepi prirodni pejzaz,sa vise od 100 gostiju bio je svedok najsrecnijeg dana u njihovom zivotu.

Na nekoliko metara od njih,bio je orkestar koji je svirao veselu muziku.A sa njihove druge strane bio je podijum za ples predvidjen za goste.

Na desnoj strani stolova,u prvoj sobi u kuci bila je velika kuhinja iz koje su se osecali neodoljivi mirisi ukusnih specijaliteta.

Gosti su poceli da dolaze,zadivljeni lepotom ovog mesta.

Prisao im je,pruzio ruku,osmehujuci se svim osobama koje su mu zelele srecu.

Svi su se poceli kretati ka svojim mestima uzivajuci u ukusnim specijalitetima.

Diego(grleci Robertu):Srecna?
Roberta(osmehujuci mu se):Veoma.A ti?
Diego:Ja sam najsrecniji covek u univerzumu.Ne mogu da verujem da si moja supruga.Osecam nesto tako jako da ne mogu da objasnim.
Roberta(milujuci mu usne):Znam,zato sto se meni desava isto.Diego volim te vise od sopstvenog zivota i zelim da budem sa tobom zauvek.Zelim svakog jutra da se budim pored tebe,zelim da oformim porodicu sa tobom i nasom cerkom,tvojim sinom i...
Diego:I?
Roberta(osmehujuci mu se):I sa svom decom koju cemo imati.
Diego(smeseci se):Ne mogu da cekam da napunim kucu decom sa tobom.Volim te.
Roberta:I ja tebe volim.
Poljubac nezan i sladak zapecatio je njihova obecanja o zajednickom zivotu,zivotu koji ce maksimalno ziveti,uzivati u svakom sekundu do poslednjeg,i voleti se kao prvi put kad su bili zajedno.

Dok su svi gosti uzivali u zabavi,jedan par se odvojio kod fontane koja je bila na ulazu u kucu.

Miguel(grleci Miu):Ne mogu da verujem da su se Roberta i Diego vencali.
Mia:Ni ja.Tako sam srecna sto vidim da je moja sestra dobro i sto je sa ljubavi svog zivota.Ja sam znala da je Roberta ziva.
Miguel(sa nevericom):Mia...
Mia:Ozbiljna sam.Nesto iznutra mi je govorilo da je moja sist ziva,zato nisam zelela da se Diego ozeni sa Caro.
Miguel:Caro?Do pre nekoliko meseci bila je kuja koja je zelela da ti ukrade Danino srce,a sada je Caro.
Mia:Nisam imala nista protiv nje.Znala sam da voli Diega i da voli Dani,ali to je pretilo da ona uzme sve sto pripada mojoj sestri,a ona nije bila tu da to brani.
Miguel(saleci se):Onda si ti bila ta koja je trebala da brani.
Mia(uvredjena):Iako se rugas,tako je.Morala sam da branim zeta i moju princezu,i da ih zastitim,da budu dobro kad se Roberta vrati.
Miguel:Luda si,ali ja te volim.
Mia:Ja tebe volim vise(strasno ga ljubeci).

Neko ko ih je primetio,priblizio im se.

Miguel(osmehujuci se):Izgleda da imamo drustvo.(uzima Bruna u narucje).
Mia(milujuci obraz svog sina):Bas dobro sto si ovde.Imam nesto vazno da ti kazem.

Za to vreme...

Svi su plesali na podijumu.Roberta se zabavljala plesuci salsu sa sa Giovannijem,dok je Diego plesao sa svojim blagom.

Dani:Tatice.
Diego:Reci blago.
Dani:Zasto moram da ostanem u kuci tetka Miee?
Diego:Zato sto tvoja mama i ja necemo spavati kod kuce.
Dani:A zasto necete spavati kod kuce?
Diego:Zato sto sutra ustajemo veoma rano da bismo otisli na medeni mesec i ne mozemo da te ostavimo samu kod kuce.Osim toga ti obozavas da budes u kuci tvojih rodjaka,a i bice to samo na nedelju dana.
Dani:A zasto ne mogu da idem sa vama?
Diego:Zato sto je to nas medeni mesec.
Dani:Pa sta?Sta se to radi na medenom mesecu pa ja ne mogu sa vama?
Diego(nervozan):Nista.Medeni mesec je za mladence,da bi oni bili sami i...
Dani(tuzna):Mislila sam da smo sada jedna porodica.A porodice se ne razdvajaju,zar ne?

To lice...Kad je napravila to lice,on se sludeo.Bio je spreman da preda ceo svoj zivot samo da ne gleda to lice.

Diego(grleci je):Ne budi tuzna princezo.Obecavam da cemo ti doneti mnogo poklona.
Dani(ozbiljna):Dobro,hvala.Izvini me,idem da se igram sa Franciscom i Brunom.
Dani se udaljila od Diega,koji je gledao kako se udaljava,sa dusom u milion komada.

Nazad kod Mie i Miguela...

Miguel:Wow,zvuci jako dobro.
Mia:Da.Sta kazes?Svidja ti se ideja da idemo u Italiju?
Miguel:Naravno.Osim toga umires da vidis tvoju mamu,zar ne?
Mia:Da.I odusevljena sam sto nas je pozvala,znam da je zabrinuta za njeno vencanje,i da bi volela da sam pored nje dok traju pripreme,ali sa njenim dizajnima stvarno ne znam.Sest meseci je mnogo.
Miguel:Mia,znas da mogu uzeti to vreme potpuno mirno.Diego i ja imamo granu proizvodnje u Italiji,i to bi bilo dobro videti izbliza.Osim toga sest meseci i nije mnogo vremena,i tvojoj mami je potreba pomoc oko tog projekta,osim toga ti umires da joj pomognes.Ali ono sto te zaista brine je tvoj tata,zar ne?
Mia:Da,tako je.Dani je dobro,sada ima Robertu i Diega.Ali moj tata ce biti veoma tuzan i...
Miguel(stavi joj prst na usne):Shhh.Smiri se.On ce razumeti.
Mia(osmehujuci se):Imas pravo.Sutra cu razgovarati sa njim.

Bilo je sedam posle podne, i svi gosti su i dalje uzivali u zurci.Iskoristivsi priliku da se odvoji od ostalih,priblizila se cerci i cvrsto je zagrlila.Oprostivsi se od nje,osetila je tugu,i iako je pokusavala to da izbegne,sve do dolaska u hotel nije prestajala da misli o njoj.

Roberta(grleci Diega):Bice ona dobro.To je samo jedna nedelja.
Diego:Znam.Nikad se nisam toliko odvajao od nje.
Roberta(tuzno uzdisuci):Znam.Ali ovo je nas medeni mesec,samo jedna nedelja.

Stigli su u spektakularan hotel,u blizini aerodroma,jer je u 7 trebalo da imaju let za Kanadu.To je bilo mesto za njihov medeni mesec.Mesto na kom su pre nekoliko godina uzivali zajedno sa drustvom iz skole,i gde su doziveli tako poseban poljubac.

Roberta je posmetrala to mesto odusevljeno.

Roberta:Neverovatno je.
Diego(grleci je):Drago mi je da ti se svidja.I nadam se da si videla nasu sobu.
Roberta:Poslednje sto zelim je da gledam sobu.Zelim samo da vodim ljubav sa tobom.

Diego se nevaljalo nasmejao,uzeo je za ruku,priblizio se dugmadima koja su ga izazivla i poveo je ka sobi.
Dosli su do ulaza usobu.

Diego(pokazujuci na dugmad):Molim te.Mnogo ti hvala.
Dugmad:Hvala vama.Uzivajte u svom boravku i svojoj sreci.
RyD:Hvala.

Diego(obuhvatajuci Robertu):A sada...
Roberta:A sada sta?
Diego se nasmejao i uzeo je u ruke kao sto to rade mladenci.
Otvorio je vrata desnom nogom,i sa svojom suprugom u rukama,usao u sobu.

Roberta:Wow...Predivna je.
Diego:Pogledaj taj krevet,izgleda da je veoma jak.
Roberta(nevaljalo se smeseci):Videcemo da li ce da izdrzi.

Diego je obuhvatio,zatvarajuci vrata levom nogom.

Diego:Napokon sami.
Roberta:Poljubi me.

Diego je strasno poljubi,povecavajuci hemiju i budeci strast koju su osecali.

Capitulo 48

Prvi deo epizode sam preskocila zbog odredjenih detalja.

Bilo je 4:30 ujutro,a oni su vec bili obuceni.

Diego je razgovarao telefonom,dok je Roberta spremala kofer.

Roberta:Spreman?
Diego:Sve je spremno.Vec sam sve obavestio,tako da je sve spremno.Za jedan sat polazimo da bismo stigli na aerodrom.
Roberta:Jesi li zvao aerodrom?
Diego:Naravno da jesam.(grleci je):Nemoj da brines,sve je spremno.Samo hvali...
Roberta(smeseci se):Iznenadjenje.Hvala.
Diego:Hvala?
Roberta:Za ono sto si upravo uradio.
Diego(prelazeci prstom preko usana svoje voljene):Shhh,nemoj da mi se zahvaljujes zbog toga.Bolje me poljubi.

Roberta mu se nezno nasmejala,a zatim ga strastveno poljubila.

Diego:Bolje je da krenemo ili cu sad voditi ljubav sa tobom,bas ovde.
Roberta:Bolje da krenemo,da ne zakasnimo.

Capitulo 49

Otvorio je vrata sobe.Posmatrao je nekoliko sekundi.Bila je savrsena:njene oci,njen nos,njena kosa...sva je bila savrsena.Priblizio se i pomilovao njen obraz nezno.

Otvorila je oci i zbunjeno pogledala ispred sebe.Mora da je bila iluzija,san...da,sigurno je sanjala.Ali osetila je njegovu ruku kako je miluje,razumela je,nije bio san,bila je stvarnost.Ali kako?

Tri sata kasnije,u avionu se nalazio upravo vencani par.

Diego(ljubeci je u obraz):Znas,ne vidim vreme kad ce se svetla iskljuciti.
Roberta:Ti si lud.
Diego:Smiri se ljubavi.Nisam mislio da vodimo ljubav na nasim sedistima.Za to sluze kupatila.
Roberta(udara ga):Diego!
Diego:Sta mislis da podarimo Dani drugog brata?
Roberta:Prestani monstrume.

*****:Sta ti je?
Roberta(grleci Diega):Nista princezo,tvoj tata pokusava da bude zabavan.
Dani:Cudno od tebe tata.
Diego:Hvala za misljenje koje imas o meni.
Dani(nasmejano ga grleci):Hvala sto ste me pozvali.
Roberta:Ne zahvaljuj mi se nebo moje.
Diego:Mi smo jedna porodica.

Dani se nasmejala dok se topila u zagrljaju.Jos nije mogla da veruje da su njeni roditelji dosli da je potraze i da sada svo troje idu u Kanadu...na medeni mesec.

Capitulo 50

Dok se njena cerka igrala,Roberta je primetila divan prizor.Nije mogla da poveruje da je ponovo tu.Stajala je na tom mestu impresionirana,secajuci se kad je tu bila pre 9 godina,sa drustvom iz skole i sa Diegom...Diego...Kad god bi pomislila na njega kozom bi joj prosli zmarci.Sada je ponovo bila tu,ali ne sa detetom sa kojim je zivela u stalnoj borbi,vec sa svojim muzem,ljubavlju svog zivota,sa covekom koji joj je ukrao dusu pre 9 godina poljubivsi je na kanadskom snegu.Vratila se sa istim covekom,jedinim kog je stvarno volela i sa svojom cerkom.

Sa zudnjom se smejala secajuci se tih trenutaka.Snazne ruke su je zagrlile.

Diego:O cemu razmisljas?
Roberta:O tome kad sam prvi put bila ovde.(nasmeja se):Bila sam sa tobom.

Diego se nezno nasmejao i poljubio je u obraz.

Diego:Nikad nisam zaboravio.Bilo je divno podeliti sve to sa tobom.
Roberta:Svidja mi se ovaj put.Predivno je sto smo ponovo ovde.
Diego:Znas sta mi se najvise svidja na ovom putovanju?
Roberta:Sta?
Diego:Ovo(priljubio je uz sebe i poljubio je intenzivno i strasno).
Dani:Wow!Kakav poljubac!

Oboje su se stidljivo odmakli.
Dani se prevertljivo nasmejala.

Dani:Gladna sam.
Roberta:I ja isto.
Diego:Bas cudno,vas dve gladne.Sta mislite da idemo na rucak u onaj restoran na planini?
Dani(srecno):Daaaaaaaa!!!
Diego:Ok gospodjice,onda idemo.

Svo troje su se uputili u restoran da bi uzivali u prvom porodicnom obroku na odmoru.


Cetiri meseca je proslo od tog podneva u Kanadi.Mia i Miguel sa Brunom su bili odsutni vec 3 meseca;Carolinina bolest je napredovala gigantskim koracima,dok je njen stomak od 7 ipo meseci nastavio da raste.Znali su da je decak i da ce se zvati Nicolas.Iako ne nesto preterano Roberta se povezala sa Carolinom.Znala je koliko je dobra bila prema njenoj cerci,da je ostavila Diega da bi bio srecan sa njom;zbog izdavacke kuce Diego je morao da otputuje 2 dana u Njujork,ali je morao da ostane jos 4 dana vise.

Jedne veceri,u letnjikovcu Bustamanteovih...

Telefon je uporno zvonio dok je Roberta zavrsavala kupanje sa Dani.Zbog upornosti telefona,napustila je kupatilo da bi se javila.

Roberta:Halo?...Ah,gospodjo Aurora...Kako je Carolina?Sta?(nervozna):Dolazim tamo,ne brinite,ja cu pokusati da pronadjem Diega.

Preplasena,prisla je Elviri koja je bila u kuhinji.

Roberta:Elvira,zavrsices kupanje sa Dani?
Elvira:Svakako.Nesto se desilo?
Roberta:Da.Carolina je imala dekompenzaciju,vrlo je lose.Njena tetka kaze da su ona i beba veoma lose.Idem tamo.
Elvira:Vi?
Roberta:I meni je to cudno,osecam se neprijatno.Ali Caro zeli da vidi mene.
Elvira:Idite smireni,za sve sto zatreba samo pozovite.
Roberta:Hvala.Poljubi Dani za mene.

Roberta je brzo napustila kucu.Morala je da pozuri.Plasila se da ce doci prekasno.Plasila se za Carolinin i bebin zivot...

Capitulo 51

Nikada nece zaboraviti ono sto je osetila kada je videla onakvu.Bila je jako bleda,slaba,umirala je.

Ona je videla i utopljena u suzama pruzila joj ruku.Roberta se priblizila i dala joj ruku.

Caro(tesko govoreci):Hvala ti sto si dosla.
Roberta:Ne zahvaljuj mi.Smiri se,sve ce biti uredu.
Caro:Ne,znam da nece.Umrecu.
Roberta:Ne govori tako,videces da...
Caro(prekidajuci je):Da,znam ja da cu umreti.(placuci):Ali ne zelim da moja beba umre.
Roberta:Ne,naravno da ne.Nece joj se nista dogoditi.
Caro:Roberta,zamolila sam te da dodjes,zato sto moram da te zamolim nesto.
Roberta:Reci,trazi mi sta god zelis.
Caro:Zakuni mi se da ce se moja beba spasiti.
Roberta:Spasice se,videces.
Caro(jedva se smeseci):Zakuni mi se,kad se moja beba spasi i kad ja umrem...
Roberta:Ti neces umreti.
Caro:Dozvoli mi da zavrsim,molim te.Zakuni mi se da ces cuvati moju bebu i da ces je voleti kao da je tvoja.
Roberta:Carolina ti...
Caro:Zakuni se.Znam da ces je ti cuvati bolje od bilo koga,i da ces je voleti.
Roberta:Kunem ti se.Mnogo cu je voleti,ali ti ces brinuti o njoj,ti si njena mama i bices dobro.Videces da ces posle porodjaja poceti sa lecenjem i da ces ozdraviti.
Caro:Ne Roberta.Osecam da necu ziva izaci sa te klinike i...(jedna ostra kontrakcija natera je da nekontrolisano vikne):Evo je,dolazi.
Roberta:Smiri se,sve ce biti u redu.Sestro!!!

Sestre,lekari,anesteziolozi...sve se brzo odvijalo.

U medjuvremenu...

Usavsi u avion,Diego je pokusavao da stupi u kontakt sa Robertom,da bi saznao vise informacija o Carolini,ali bilo je uzalud.Izgleda da mu je trebalo mnogo srece da bi imao signala u avionu.Morace da saceka osam sati da bi saznao nesto o svom sinu i Carolini.

Na klinici je sve bilo tiho.Carolina je upravo umrla.Aurora je neutesno plakala dok je pokusavala da uspostavi kontakt sa Clarom,Carolininom majkom.Lekari su pokusavali da stabilizuju Nicolasa koji se nalazio izmedju zivota i smrti.Roberta je bila izgubljena.Osecala se nemocno zato sto ne moze da uradi nista da spasi to dete.

Jedan,dva,tri beskonacna sata...lekari su napokon uspeli da stabilizuju Nicolasa,i stavili ga u inkubator zbog male tezine i nedostatka kiseonika u njegovim plucima.

Roberta ga je posmatrala kroz staklo.Bio je lep,tako mali i bespomocan.Jedna bolnicarka joj se priblizila.

Bolnicarka:Zelite li da udjete da ga vidite?
Roberta:Mogu li?
Bolnicarka:Naravno.

Usli su u sobu.Prisla je inkubatoru i provukla ruku kroz otvor da bi mogla da dodirne bebu.

Roberta:Previse je hladan.
Bolnicarka:Da,hladan je,ali mora tako,vremenom cemo povecavati temperaturu.

Roberta je nezno milovala njegovu nogu i sa ljubavlju ga gledala.

Njen pogled se zatim zaustavio na zeni koja je sedela na stolici,drzeci dete u rukama sa nekom plasticnom vrecicom u rukama.

Roberta:Sta je to?
Bolnicarka:To je kamera.
Roberta:Kamera?
Bolnicarka:Da.Nikad niste culi za Klokan majke?
Roberta:Ne.
Bolnicarka:Kamera obavlja istu funkciju kao inkubator.To je kao posebna plasticna kesa u koju majka moze staviti bebu i zatim je staviti na svoje grudi.Tako toplinu svog tela prenosi na bebu i ostvaruje vezu izmedju majke i deteta.Taj metod je
Roberta:Vise ljudski
Bolnicarka:Tacno.Steta je sto ova beba nema mamu.A mi ne mozemo da koristimo ovu metodu zato sto zahteva mnogo vremena,a ima mnogo dece.
Roberta:Ja to mogu da uradim.
Bolnicarka:Vi?Jeste li sigurni?
Roberta:Presigurna.
Bolnicarka:Je li to vas necak?
Roberta:Ne.On je sin mog muza.Njegova mama je bila bivsa partnerka mog muza i zaklela sam joj se da cu ga cuvati.(nezno miluje Nica):Uostalom,to i zelim.
Bolnicarka:Onda podjite sa mnom.Ja cu vas nauciti kako da se registrujete i kakva je briga koju oni treba da imaju.