El preso y yo!

Capitulo 1

Upravnik jednog zatvora iz Meksika me pozvao jedne subote u podne,istina poziv me iznenadio,zeleo je da imam terapije sa najosetljivijim zatvorenicima,dva puta nedeljno.Isprva sam odlucno odbila.Zatvorenici!!!Ni luda!Ali nule na mom bankovnom racunu su pocele da bivaju prisutne.Tako da mi nije bilo druge,ponudio mi je dosta novca,a meni je ocito bio potreban,tako da sam prihvatila.
Sledeca nedelja je bila zvanicno za zatvorenike iz Meksika.
Nije me bilo strah,u stvari,obezbedjenje je bilo jako dobro i meni se nista nece desiti,ali su se bojali da se zatvorenici ne transformisu i da moj rad ne bude uzaludan.
Jedna stvar koja me je karakterisala bila je ta sto volim moj posao,svidja mi se da pomazem ljudima,i dobro...pomoci zatvorenicima predstavljalo mi je zadovoljstvo.
Moj ljubavni zivot je bio skoro na nuli,imala sam mnogo ljubavnika,ali nije bilo niceg zajednickog,u tom trenutku nije postojao covek mog zivota.
Druga stvar koja me je karakterisala bila je moja ostrina,ako sam zelela mogla sam da budem ostra i hladna kao santa leda,i takva sam mislila da budem prema zatvorenicima,da postavim liniju,da budem hladna,ostra,necu dopustiti da se igraju samnom i to cu im dokazati na prvoj terapiji.
Dani kojima sam trebala da dolazim bili su utorak i cetvrtak.Probudila sam se,doruckovala,okupala,sve sto radim svakog dana,obukla se,bila sam obavestena da ne bude provokativno,mada nije bilo potrebe da me upozoravaju,bila bih luda ako bi dopustila da pokazem nesto zenstvenosti desetorici muskaraca,koji provode mesece i godine bez se*sa.
Tako da sam obukla komplet boje kafe,zenstveno,ali nista sto bi izazivalo poglede,i najmanje cetvrtinu pre 10 sam izasla iz kuce,kako bi tacno u 10 bila na novom poslu.
Parkirala sam se i usla unutra,prisla sam jednom stolu za kojim je sedeo portir.

Anahi:Emm...Zdravo!Ja sam Anahi Puente,psiholog.
Strazar:Da.Upravnik vas ceka iza ovih vrata.

Strazar je pritisnuo jedan prekidac na stoli u vrata su se otvorila,ja sam usla i vrata su se zatvorila zamnom.Tamo je bio upravnik sa dva cuvara,a iza njih su bila jedna vrata koja vode do celija.

Upravnik:Gospodjice Anahi,drago nam je sto ste prihvatili ponudu,momci su zeljni da pocnu terapiju.
Anahi:Veoma je dobro sto pokazuju volju.
Upravnik:Ja imam da resim neke stvari,ali oni ce vam objasniti obrazac kog cete morati da se pridrzavate zbog vase sigurnosti,drago mi je sto sam vas upoznao i drago nam je sto vas imamo ovde.
Anahi:I ja sam zadovoljna gospodine.

Rukovali smo se i on je izasao na ista vrata na koja sam ja usla,jedan od policajaca je poceo da govori.

Poli 1:Dobro,oni su samo 8 muskaraca,bolje je ne ulaziti u konflikte sa njima,oni su teski i konfliktivni,ali ne brinite,nemojte da se plasite,u sali u kojoj ce biti terapija bicemo ja i moj kolega zbog sigurnosti.Sada,ako nemate nikakvu sumnju poveli bismo vas do sale.
Anahi:Ne,nemam nikakvu sumnju,ne brinite,ja sam ostra,izdrzacu sa 8 muskaraca.

Policajac izgleda nije slusao ono sto sam govorila,tako da je pritisnuo drugo dugme i vrata su se otvorila,na moje iznenadjenje morali smo da prodjemo kroz prostor sa celijama da bismo dosli do sale za terapije.Drugi policajac je presao ispred mene i govorio iza.Nepristojni komentari su se culi sa svih strana.

Poli 2:Ignorisite ih.
Anahi:Da,vidim.
Zatvorenik 1:Dodji ovamo ja cu ti dati terapiju,ali nasamo lutko.
Zatvorenik 2:Malena!Priblizi se.

To su neki od komenatara koje sam cula,ali prosla sam ne gledajuci sa strane sve dok nisam dosla do drugih vrata,koja su se otvorila na isti nacin kao i prethodna.
Usla sam u salu,u njoj je bilo 8 stolica poredjanih u krug i jedna stolica koja je bila za mene.Policajac mi je rekao da sednem i to sam ucinila,pocevsi da pripremam stvari koje sam ponela u aktovci i raskomotila sam se cekajuci da ostali stignu.

Poli 1:Dolaze,spremite se.

To da se "pripremim" je znacilo da vidim lance koje su zatvorenici imali na rukama i nogama.
Bolje,jedna stvar je bila nemati straha,a druga verovati im.

Kroz nekoliko minuta otvorila su se vrata,drugacija od onih kroz koja sam ja prosla i usao je cuvar u pratnji 8 muskaraca,nazovi muskaraca,svaki je bio gori od prethodnog.Mrsavi,sa tetovazama po celom telu,sa pirsinzima,sa kratkom kosom ili bez nje...Vec mozete zamisliti muskarce koji su usli.Ali samo jedan je privukao moju paznju,bio je drugaciji od ostalih,bio je cak zgodan,seksi,vreme koje je proveo u zatvoru nije uticalo na njegove funkcije,bio je...drugaciji.
Seli su,formalno kao deca prvog dana u skoli,ali nisam verovala da su uplaseni,jednostavno izmedju njih se nista nije desavalo,8 pari ociju je buljilo u mene,ja sam za trenutak bacila pogled u svoju belu beleznicu,a zatim ih pogledala.

Anahi:Dobar dan,ja sam Anahi i tako zelim da me zovete,ni gospodjice,ni Any,niti bilo kako sto bi vam palo na pamet.Kao sto znate ja sam psiholog i ovde sam da vam pomognem,nisam ni vasa prijateljica ni vas kolega,i zato vas molim da me tretirate sa istim postovanjem kao ja vas.
Zastala sam na nekoliko sekundi da bi videla njihove reakcije,ali ostali su nemi,nista nisu rekli.Zato sam odlucila da nastavim da govorim.

Anahi:Dobro,prvo sto zelim je da se svi predstavite.Da li neko zeli da izadje kao dobrovoljac,da prvi ustane i da govori,ako ne onda krecemo sa moje desne strane.

Niko nije govorio u prvim sekundama,i onda sam pocela da ih posmatram jednog po jednog,sve dok nisam dosla do onog koji mi je privukao paznju,gledao me zavodljivim pogledom sto je izavalo zmarce po mom telu.Posmatrali smo se nekoliko sekundi,a onda je ustao.

Alfonso:Zdravo,ja sam Alfonso Herrera.Ovde sam godinu ipo dana zbog navodnog ubistva.Kada su mi rekli za grupne terapije pomislio sam da je to glupost,ali mi je bilo toliko dosadno u celiji,da sam odlucio da istrpim,jer sumnjam da ce mi pomoci.
Anahi:Odlicno Alfonso.Jos neko?

I tako su jedan po jedan govorili svih osam muskaraca,predstavili su se u bila sam sokirana,par njih je ovde bilo vec vise od 10 godina.Bila sam hladna tokom cele terapije,kad su oni zavrsili sa svojim govorima,ponovo sam dobila rec.

Anahi:Dobro,za danas je dosta,bilo mi je zadovoljstvo.Vidimo se u cetvrtak.

Ustali su i straza ih je otpratila iz sale.Ja sam ostala da pokupim neke stvari i kad sam podigla pogled tamo je bio Alfonso,posmatrao me dok nije prosao kroz vrata.Nakon izlaska morala sam da zatvorim oci da ne bih pala...Kako je taj pogled mogao toliko da utice na mene?Bio je zgodan i seksi bez sumnje,ali morala sam nesto da razjasnim:ja sam tamo bila da radim,a najmanje sto sad treba da radim je da razmisljam o muskarcima.Izasla sam iz zatvora ne prestajuci da razmisljam o njemu.

Capitulo 2

Drugi dan terapije bio je opusteniji od prvog,uputila sam se istim pravcem kao i utorak,ponovo sam dosla do sobe gde su bili stolica za mene i osam stolica poredjanih u krug.
Ovaj put sam otisla sa vise zelje za radom,i ne samo da mi je nestalo ono malo straha sto sam imala,vec sto sam i nesvesno zelela da ga vidim...da vidim Alfonsa.Muskarci su usli,neki su me pozdravili sa "zdravo",neki su me pozdravili klimanjem glave,i kad su seli primetila sam da neko hvali.

Anahi:Dobar dan momci,vidim da nam neko hvali,zar ne?

Cuvar1:Zatvorenik Alfonso Herrera je u celiji za "kaznjene" zbog loseg ponasanja,dok se ne disciplinuje,nema terapije za njega.

Sta?Moj um je bio paralizovan nekoliko trenutaka,pretpostavlja se da tih osam muskaraca koji dolaze kod mene na terapiju treba primerno da se ponasaju.Sta li se to desilo pa je Alfonso u toj celiji?Uzela sam vazduh,cinjenica da ga necu videti je izazvala grcenje mog zeludca,izazvala je znatizelju,umirala sam od zelje da saznam sta se dogodilo,ali nije bio mnogo prilike da to pitam.

Anahi:U redu.Danas cemo razgovarati o onome sto vas najvise brine,osecanja koja vam oduzimaju san...

Nastavila sam terapiju,dva zatvorenika su plakala zbog svojih priznanja,dok su drugi bili veoma uzbudjeni ali nisu plakali,ali mogu reci da su mi svi prirasli za srce.Razgovarali smo vise od dva sata,dosta pritegnuto,iako sam ja zelela da zavrsim sto pre zbog jednog razloga.
Kad je sedam zatvorenika izaslo,straza mi se priblizila da bi me otpratili.

Anahi:Izvinite,mogu li da razgovaram sa upravnikom?
Cuvar1:Pa njegova kancelarija je iza ovih vrata,videcu da li moze da vas primi.
Anahi:Ok,sacekacu ovde.

U roku od nekoliko minuta cuvar je izasao i pokazao mi da udjem.Upravnik je izgleda imao mnogo posla,ali sam mu ja bila prioritet i to me nije cudilo,ne verujem da bi mnogo zena prihvatilo taj posao.Tako da sam usla u kancelariju i sela ispred upravnika.

Upravnik:Gospodjice Anahi,lepo sto razgovaram sa vama,ima li nekih problema?
Anahi:Ne!Sta vise,momci su sarmantni,hahah,ne brinite.Samo sam zelela nesto da vas pitam.
Upravnik:Drago mi je da dobro ide.Pitajte me sta god zelite.

Mrzela sam samu sebe sto pitam za njega.

Anahi:Obavestili su me da Alfonso Herrera ne moze da prisustvuje terapijama zbog loseg ponasanja.
Upravnik:Da,sada ce terapija biti samo za sedam ljudi.
Anahi:Ali,mogu li da znam zasto?
Upravnik:Dobro,mogu vam reci da se Alfonso Herrera potukao sa nekim zatvorenicima i nije nam bilo druge nego da ga smestimo tamo,ne prisustvuje svakodnevnim radnjama da se ne bi ponovo potukao.
Anahi:Ali zar to nisu bili zatvorenici sa dobrim ponasanjem?
Upravnik:Zato me je to prilicno zacudilo.Za godinu ipo dana koliko je Alfonso ovde nikad se nije upustao u nevolje,bio je veoma tih i prolazio je nezapazeno,zato sam pomislio da bi mu te terapije pomogle,ali nakon ovoga sto se desilo ne znam sta da mislim.

Morala sam da uradim nesto,morala sam da ga vidim,osim toga zelela sam da mu pomognem,bio je jedan zatvoren covek i terapije bi mu mnogo pomogle...Koga zelim da prevarim?Zelela sam da vidim onaj njegov zavodnicki pogled,ono seksi telo i one snazne ruke.Prodrmala sam glavu da ne bi vise na to mislila.

Upravnik:Neki problem gospodjice?
Anahi:Ne...samo...mislim da bi mu terapije mnogo pomogle,ako ima strah da radi u grupi ja..Dobro,nakon grupne terapije ja bi mogla...Dobro...Da radim jednu samostalnu terapiju sa Alfonsom,mislim da bi mu to pomoglo.

Da,bila je to ludost,staviti me u sobu sa zatvorenikom,kog sam jedva znala,cinio je da poludim...Upravnik je cutao nekoliko sekundi.

Upravnik:Dobro,sto se mene tice nema problema,reci cu jednom cuvaru da se pobrine da vam se nista ne desi.
Anahi:Ne brinite zbog toga.

Jedan osmeh se pojavio na mom licu,ali kako me je upravnik gledao,odmah sam se uozbiljila.

Upravnik:Dobro,kad izadje iz celije za "kaznjene",u utorak cete imati posebnu terapiju sa Alfonsom,verujem vam da cete mu pomoci,vi ste andjeo Anahi.
Anahi:Jednostavno mi se svidja da pomazem ljudima.

Sigurno...Alfonso me je odusevljavao,bila sam potpuno luda.

Capitulo 3

I tako je dosao dan sledece terapije,nervoza je strujala celim mojim telom,i to nije bilo zbog grupne terapije...vec me razumete.
Grupna terapija je protekla normalno,momci su otkrivali svoja osecanja i ja sam pokusavala da im pomognem koliko sam mogla.
Ali ono sto sam ja u stavri ocekivala,bila je terapija sa Alfonsom.

Cuvar:Upravnik nas je obavestio da ce terapija biti u celiji,za bolju vasu sigurnost.
Anahi:Dobro,nije bas prijatno,ali nije bitno.
Cuvar:Ja cu biti ovde ispred,za sve sto vam zatreba samo me pozovite.
Anahi:Ali vi necete uci?

Ideja da cu biti sama sa Alfonsom nije mi se previse svidjala,nisam zelela da padenm u bilo kakvo iskusenje.

Cuvar:Ako zelite uci cu...Mada sam mislio da su te terapije poverljive.
Anahi:Ne,ne brinite,uci cu sama.
Cuvar:U redu.

Cuvar je pritisnuo dugme i vrata su se otvorila,ja sam usla unutra i vrata su se zatvorila zamnom.On je bio tamo,vezanih ruku i nogu,sedeo je na jednoj stolici,nije me gledao.Sela sam na drugu stolicu,samo jedan sto nas je razdvajao.I dalje me nije gledao.

Anahi:Zdravo Alfonso,kako si?
Alfonso:Pokusao sam da se vise ne vidimo Any,ali izgleda da nije uspelo.

Bila sam potpuno zbunjena...Alfonso se potukao samo da me ne bi video?Prisla sam mu i pogledala ga.

Anahi:Mislim da sam svim muskarcima rekla kako se zovem i zelim da me tako oslovljavas.
Alfonso:Ali ja nisam kao ostali zatvorenici.Ili gresim Any?

Cinio me je nervoznom i nisam zelela da to primeti,pa sam pocela da pravim neke beleske.Njemu se iskralo par smesaka.

Anahi:Zasto se smejes?
Alfonso:Stvarno cemo da radimo tu terapiju?
Anahi:To je moj posao,zbog toga sam ovde.

Koga sam pokusavala da zavaram?Oboje smo znali da ne bi svaki psiholog pristao da radi terapiju sa odredjenim zatvorenikom.

Alfonso:Vidim,zelis da se igras...To mi se svidja.

Bila sam besna,ali iznutra mi se to svidjalo,da,Alfonso je odlicno znao kako da manipulise situacijom,ali ja sam nastavila po svom.

Anahi:Dobro...Sta osecas ovde ovako zatvoren?

Sledio je igru,ali ne zato sto je zeleo terapiju,vec sto je zeleo da se igra.

Alfono:Dobro...Kako zelis da se osecam draga?Ovde sam skoro dve godine bez sek*a,bez slobode...Kako bi se ti osecala?
Anahi:Ne zovi me draga.Dobro,tvoja osecanja su frustracija?Deformacija?Tuga?

Alfonso je poceo da se smeje i besno sam ga pogledala.

Alfono:Dobro,dobro,da vidim...Osecam se frustrirano.

Ja sam se pretvarala kao da pisem nesto,ali u stvari nisam mogla da prestanem da gledam njegove oci...Te vragolaste oci,ali on nije bio vragolast,ali me je razoruzavao tim svojim pogledom.Verovatno se umorio da me posmatra kako pisem i priblizio se stolu,na nekoliko centimetara od mene.

Alfonso:Zasto zelis da mi pomognes Any?
Anahi:Zato sto je to moj posao.

Pokusala sam da mu odgovorim ravnodusno ne prestajuci da gledam beleske.

Alfonso:Svakako...Ti si psihlog koji voli da cini usluge?
Anahi:Ne cinim nikakvu uslugu,volim svoj posao.
Alfonso:Da,naravno.I ja bih voleo da radim sa grupom zatvorenika koji cak ni ne cene moj rad.
Anahi:Ne znam za tebe,ali tvoje kolege su pokazale veliki napredak od kad su poceli sa terapijom.
Alfonso:Samo se dobro ponasaju kako bi sto pre izasli iz ovog zamka.

Ja sam nastavila da foliram,pogedala sam ga jednom preko beleski,ali on nije prestajao da me gleda i to mi se svidjalo.

Anahi:Ti ne zelis da izadjes odavde?
Alfonso:Da,ali ne zelim da ti nanesem zlo.
Anahi:Zlo?Meni?

Otvorio je usta da kaze nesto,oboje smo se gledali,kad su se vrata otvorila.Bio je to cuvar.

Cuvar:Izvinite sto prekidam gospodjice Anahi,ali morate da idete.
Anahi:U redu.

Pocela sam da skupljam stvari dok me je on i dalje gledao.

Alfonso:Gospodjica...Znaci nisi udata Any...
Anahi:Vidimo se u cetvrtak Alfonso.Zbogom.

Izasla sam iz celije ni ne pogledavsi ga,ali znala sam da me on prati pogledom.Kad sam izasla,udahnula sam vazduh da mi mogla da nastavim da hodam.

Capitulo 4

Celu noc sam provela misleci na njega,kao i sledeci dan.Ali sta sam to radila?Bila sam potpuno luda,samo je meni moglo da padne na pamet da se zagledam u Alfonsa,jednog zatvorenika...
Dosla je sledeca terapija i pre nje upravnik me pozvao u svoju kancelariju da porazgovara samnom.

Anahi:Da gospodine,desilo se nesto lose?
Upravnik:Ne nista,zeleo sam da vam cestitam,izgleda da je momcima bolje od terapije,zelim da vam zahvalim.
Anahi:Nista,drago mi je da ima napretka.
Upravnik:Ne znam da li mogu reci isto za Alfonsa,da li vam pravi probleme?
Anahi:Nikako,on je dobar covek.

Nisam zelela da kazem nesto sto bi moglo da mu naudi,tako da sam nastavila da pricam dobro o njemu,i iako mi je pravio probleme nisam mogla da poreknem da mi se svidja.

Upravnik:Dobro,to bi bilo sve,zeleo sam samo da vam se zahvalim.Mozete poceti kad god zelite.

Pozdravila sam se i izasla iz kancelarije.Terapija je protekla normalno i na moju srecu zavrsila se 10 minuta ranije.Cinjenica da cu videti Alfonsa nasamo odusevljavala me je i prodrmala je svaki hormon u mom telu.Strazar je ostao ispred i ja sam se ponovo nasla sama sa Alfonsom u celiji.
On je sedeo na stolici,bezbriznog lica,i okrenuo se da bi me pogledao,dok sam ja isla prema svojoj stolici.Sve dok nisam sela nisam primetila da se obrijao.Obicno je nosio bradu od dva dana.Ali se ovog puta obrijao i to mi se mnogo svidelo.

Anahi:Dobar dan Alfonso.
Alfonso:Zdravo Any.Mozes da me zoves Poncho,ne svidja mi se Alfonso.

Nastavila sam kao da ga nisam cula.

Anahi:Dobro,jesi li ovih dana razmisljao kao sto sam ti rekla,o stvarima koje te frustriraju?
Alfonso:Ne,u stvari radije sam razmisljao o nekim drugim stvarima.
Anahi:O kojim stvarima?

Ja sam nastavila da radim,pisuci po mojoj beleznici.

Alfonso:O tome sta bi se desavalo da nisam u ovoj celiji.
Anahi:Mislis da si slobodan?
Alfonso:Da.
Anahi:Sta bi radio?
Alfonso:Ucinio te mojom.
Anahi:Alfonso,molim te,prestani...uradimo ovo sto je lakse moguce.
Alfonso:Zasto?Ne svidja ti se Any?

Priblizio mi se,samo nekoliko centimetara nas je odvajalo,priblizo mi se i nije mogao vise,sklonio mi je stvari koje sam drzala na krilu.

Anahi:Mogu da pozovem cuvara ako mi se priblizis.
Alfonso:Ali neces uraditi to,znam da neces.

Ustao je,i isao od jednog do drugog kraja celije,dok sam ga ja posmatrala.

Alfonso:Znas li sta me frustrira?Sve!Zatvoren sam ovde zbog neceg sto nisam ucinio,da jedem ovu hranu koja ni na sta ne lici,bes sek*a,bez ljubavi...zbog toga sam frustriran.

Nije me gledao,samo je isao od jedne do druge strane.Nije bio besan,bio je frustriran,bio je umoran od toga sto je zatvoren.Korak po korak sam mu se priblizila i pogledala ga.

Anahi:Alfonso...
Alfonso:Da?

Pogledao me je.Njegove zavodnicke oci sada su bile ispunjene tugom.Priblizila sam mu se i poljubila ga,da...Poljubila sma ga,nije to ocekivao,ali me je zatim sledio...Kako je to radio...Taj poljubac me ubijao...nasi jezici su se igrali,moje ruke su milovale njegovu kosu,ali to nisu bila nezna milovanja,vec divlja.On je bio vezan,zato nije mogao nista sa svojim rukama...Ko zna sta bi Alfonso uradio da nije bilo tih okova...

Nismo zeleli da se odvojimo.Poceo je da mi grize usnu,dok sam se ja igrala svojim rukama po celom njegovom telu i...Zvuk zvona je oznacio da ce vrata da se otvore,tako da smo se razdvojili pre nego sto nas vide.

Cuvar:Gospodjice,vreme je isteklo.
Anahi:U redu.

Rekla sam to skoro bez daha.Kad se cuvar okrenuo,namestila sam lepo svoju kosulju.Alfonso me nije gledao.Pokupila sam svoje stvari i zatim ocima potrazila njegov pogled,ali i dalje me nije gledao.Cuvar je cekao ispred vrata.

Anahi:Do utorka Poncho.

Izasla sam iz celije i cuvar me pogledao.

Cuvar:Je li vam zatvorenik ucinio nesto?
Anahi:Ne!Zasto me to pitate?
Cuvar:Kako sam vas video da oboje stojite,mislio sam da vas napada.
Anahi:Ne.To je jedna vezba od terapije koju moramo da odradimo stojeci,da bismo se oslobodili tenzije.
Cuvar:Aha,u redu.

Kako sam dobro lagala.Kad sam izasla dotakla sam usne...Lisica Alfonso je znao kako da me izludi sa samo jednim poljupcem...

Capitulo 5

Zasto?Zasto sam ga poljubila?Sigurno sam bila luda,luda...Alfonso...Naterao me da uzdahnem.Ali njegovo lice,nije delovao srecno zbog poljupca.Sledio me,naravno da me sledio,ali je umesto srecan bio tuzan.Nije mu se dopao poljubac?Ja sam bila napadna?

Mnogo pitanja mi se motalo po glavi samo sam morala da sacekam sledecu terapiju da bi videla Alfonsovu reakciju.

Tako je dosao novi utorak i odradili smo grupnu terapiju u zatvoru.Kad sam se pripremala da krenem kod Alfonsa,upravnik me je pozvao u svoju kancelariju..."Kako dosadan covek" pomislila sam u tom trenutku...Ali nisam ocekivala ono sto mi je rekao.

Upravnik:Anahi,sigurno se pitate zasto sam vas ponovo pozvao.
Anahi:Uistinu da.

Umirala sam da vidim Alfonsa.

Upravnik:Mislim da cete danas otici malo ranije kuci.
Anahi:Sta?
Upravnik:Alfonso je trazio da vise ne dolazite na terapije kod njega,i ima svo pravo da to odbije.
Anahi:Staaaaaaa?

Ustala sam vicuci,ali kako se upravnik iznenadio mojom reakcijom sela sam,kontrolisuci se...Gospode...Alfonso nije zeleo da me vidi!!!

Upravnik:Nesto se desava?
Anahi:Ne,izvinite zbog moje reakcije,ali...Alfonso...Islo mu je dobro sa terapijom,postao je druga osoba.

Koliko lazi,ja sam samo zelela da ga vidim,ponovo da ga dotaknem,da ga poljubim.

Upravnik:To je njegova odluka.Mi mu nista nismo rekli,on je trazio da razgovara samnom.
Anahi:Ali je li vam dao neki razlog gospodine?
Upravnik:Ne.Zapravo trazio me je da ga ne pitam zbog cega,i ja sam ispostovao njegovu zelju.
Anahi:Ali ne postoji nikakva mogucnost...zar ne?
Upravnik:Razgovarao sam sa njim,ali mislim da se njegova odluka nece promeniti,izgledao je veoma sigurno.

Ja sam bila u soku,nista nisam razumela.Vratila sam se kuci tuzna...Kako sam glupa...Pocela sam da placem...

Doslo je vreme za sledecu terapiju i najmanje sto sam zelela je da odem u zatvor i ne vidim ga...Ali novac mi je bio potreban i morala sam da odem.

Prosli su predugi sati,zelela sam da se sve zavrsi.Zatvorenici su primetili moje raspolozenje i malo su saosecali samnom.Pogledala sam kom zatvoreniku mogu najvise da verujem,napisala sam nesto na papir i prisla mu dok su ostali bili odsutni.

Anahi:Zdravo Marcose,mozes li da mi ucinis uslugu?
Marcos:Naravno Anahi,sta god pozelis.
Anahi:Vidi,potrebno mi je da das ovaj papir Alfonsu,nesto vezano za njegovu terapiju.Ako ne bi procitao ucinio bi mi veliku uslugu.
Marcos:Ne brini Anahi.Mnogo ti dugujem.Zahvaljujuci tebi cu ranije izaci iz ovog zatvora i prvi pit videti moju cerku.

Nasmejala sam se i dala mu papir.Stavio ga je u dzep i napustio salu zajedno sa svojim kolegama.

Na papiru je bilo napisano sledece:

Poncho...
Zasto ne zelis da me vidis?Oboje znamo da ono sto se desilo izmedju nas je bilo nesto sto nam se svidelo i sto nam je pomoglo da nastavimo da zivimo.Bila sam umorna od mog rutinskog zivota,sve dok te nisam upoznala i znam da si ti umoran od toga sto si zatvoren...Kada te upravnik poslednji put pita da li stvarno ne zelis da nastavis sa terapijom nadam se da ces mu odgovoriti...Ako kazes da ne zelis necu ti vise smetati..Ali nadam se da ces reci da hoces.
Ni sama ne znam zasto ti pisem ovo...Ja sam jedna glupaca.
Any

Kasnije sam se pokajala sto sam mu ono napisala...Sta ako Marcos ono procita i oboje nas uvali u problem?

A mozda ga Alfonso baci pre nego sto procita i...Nikad se vise necemo videti.

Samo je trebalo da sacekam do sledeceg utorka...Proslo je mnogo dana da ga nisam videla,njegove oci...usta...Sve.

Nakon grupne terapije upravnik me nije pozvao,tako da sam odlucila da izadjem iz zatvora,deprimirana.Alfonso nije zeleo ponovo da me vidi,kada je neko dosao,trceci zamnom.

Upravnik:Anahi!Izvini!Nisam se setio!Alfonso zeli da nastavi sa terapijom.Rekao mi je da nije dobro razmislio i da mu je terapija mnogo pomogla.

Skoro sam skocila od srece,ali sam morala da se kontrolisem.Skoro sam trcala da stignem do njegove celije.Cuvar mi je otvorio vrata i on je bio tamo...Isti kao i uvek,sedeo je na stolici i posmatrao me.

Alfonso:Pokusao sam da te zastitim,ali si ovako zelela.

Ustao je polako mi se priblizavajuci.

Capitulo 6

Korak po korak mi se priblizavao.Podigao je svoje vezane ruke,a ja se nisam pomerala.Uzeo je moju glavu izmedju svojih ruku i poljubio me.Nije bilo kao prvi put,bilo je mnogo bolje.

Dopustila sam da mi ispadnu moje stvari,moje beleske,sve sto sam nosila.Moje ruke su se nasle na njegovom telu,zelela sam da dotaknem svaki milimetar njegove koze.

Razdvojili smo se da bismo udahnuli vazduh i pogledala sam ga.

Anahi:Od cega zelis da me zastitis Poncho?
Alfonso:Od mene.
Anahi:Sta mozes da mi uradis?
Alfonso:Ljudi u mojoj okolini cesto mnogo pate,ne zelim da ti naudim.Znao sam da ako te ponovo vidim necu moci da izdrzim,tvoje oci,tvoja usta...

Svaku stvar koju je navodio milovao je svojim rukama,sto je cinilo da se istopim iznutra.

Anahi:Odmah se vracam.
Alfonso:Sta?

On nista nije razumeo,izasla sam odatle i porazgovarala sa cuvarom.

Anahi:Zdravo,izvinite,moramo da uradimo jednu vezbu za opustanje,treba da radimo vezbe disanja sa telom i morate da skinete okove zatvoreniku.

Cuvar me gledao,ne previse ubedjen.

Cuvar:Moze da bude opasno.
Anahi:Ne brinite,nece mi se desiti nista lose.

Izgleda da sam ga ubedila.Usao je u celiju i Alfonso koji nije to ocekivao,bio je oslobodjen od okova.Cuvar je izasao i Alfonso me vragolasto pogledao.

Alfonso:Veoma si losa Any.
Anahi:Samo malcice.

Priblizavali smo se dok se nismo poljubili.Ovaj put su njegove ruke prolazile celim mojim telom,zelela sam da umrem od zadovoljstva.Uzeo me je u narucje i pritisnuo uz zid.Bio je pun zelje...Nije me cudilo,bio je zatvoren skoro dve godine.

Dalje necu zalaziti u detalje,znate sta se desilo...

Alfonso:Bilo je predivno.

Pogledao me je i sklonio je jedan pramen kose koji mi je padao preko lica,to je bio gest koji mi se mnogo dopao.

Anahi:Da.

Pocela sam da se oblacim,a on me je posmatrao.Ocigledno nije hteo da se obuce...Ni ja takodje...Ali ce cuvar da udje uskoro...

Alfonso:Kladim se da nikad to nisi radila stojeci.

Pogledala sam ga.

Anahi:Bolje bi bilo da se obuces.
Alfonso:Da...

Uzeo je svoje panatalone i obukao ih.Ja sam bila vec potpuno obucena i sredjivala sam kosu.Priblizo se i zagrlio me,nisam to ocekivala.Sapnuo mi je u uho.

Alfonso:Potpuno bih razumeo ako se vise ne pojavis Any.

Ukocila sam se,znaci on nije zeleo da me vidi?Ovo je bio samo jedan njehov izlet?Odvojila sam se od njega i pogledala ga.

Anahi:Ako tako zelis...necu se vise pjavljivati.
Alfonso:Ne!Nije to ono sto ja zelim,znas da me odusevljava kad si ovde,voleo bih da si ovde svaki dan...Ali ja sam opasna covek,zar ne?Ubica.

Anahi:Alfonso,jesi li pocinio ta ubistva?
Alfonso:Iako sam porekao vise puta nisu mi poverovali.
Anahi:Pogledaj me u oci.

Priblizila sam mu se i on me pogledao.

Anahi:Jesi li pocinio ta ubistva?

Ne prestajuci da me gleda.

Alfonso:Ne.

Njegove oci ispunjene tugom nisu lagale i ja sam to znala.Priblizila sam se i poljubila ga.Bio je to nezan poljubac.

Anahi:Vraticu se,ti si kao droga za mene.

Cuvar je usao,isteklo je vreme.

Capitulo 7

Uputila sam se u Alfonsovu celiju,ovaj put sa ogromnim osmehom na licu.Kad sam stigla cuvar je zastao pre nego sto je otvorio.

Anahi:Nesto se dogodilo?
Cuvar:Moramo da sacekamo da se zatvorenik vrati,danas je imao posetu.

Posetu?Ko je posetio Alfonsa?Nisam pitala,cuvar sigurno nije znao,tako da sam sacekala da dodje Alfonso...Proslo je dosta vremena,tako da je nasa "terapija" dosta kasnila.Na kraju je dosao sa jednim cuvarom,nije me gledao...Pretpostavila sam da se pretvara pred cuvarima.Usao je,a zatim sam usla ja,cuvari su izasli.Alfonso je seo na stolicu sa izgubljenim pogledom.

Anahi:Nesto se desava?

Oprezno sam sela pored njega.Izgleda da je video da sam uplasena i moje ruke koje su bile na stolu,nezno ih je uzeo i nasmejao se.

Alfonso:Nista se ne desava.Bila je to poseta mog advokata.Uskoro cemo imati drugo sudjenje i zeleo je da ponovo razgovara samnom.
Anahi:Drugo sudjenje?Zasto?
Alfonso:Dobro,dali su mi priliku za drugu odbranu,da mi smanje godine kazne,ali to nikad nije uspelo...

Alfonso nije bio srecan,izgleda da mu sudjenje nece doneti korist.

Anahi:Koliko ti godina ostaje?

Nase ruke su i dalje bile spojene iznad stola.

Alfonso:Ostaje mi jos 5 godina.
Anahi:5 godina!...Ali nisam znala da je toliko,mislila sam da ces ubrzo izaci zbog tvog dobrog vladanja.
Alfonso:I ja sam verovao,ali izgleda da necu.
Anahi:Ali ides na sudjenje?Ne?Mozda bude novosti i sklone ti preostale godine.

Ustao je,i dok je govorio isao je od jednog do drugog kraja celije.

Alfonso:Moram da idem,ali nicemu nece sluziti.

Bila sam jako zabrinuta.Priblizila sam se i zagrlila ga s'ledja.

Alfonso:Ti si jedini razlog zbog kog ustajem svakog jutra Any.

Nastavio je da seta,sve dok nije dosao ispred mene i uzeo me za ruke.

Anahi:Ja...Mogla bih da pozovem boljeg advokata,mozda ce moci da uradi nesto.
Alfonso:Ne,preskupi su Any.
Anahi:Ali nije pravedno!Nisi kriv Poncho!
Alfonso:To nije bitno.

Priblizila sam mu se i poljubila ga.Bio je to nezan poljubac,a zatim smo ze zagrlili...
Nekoliko minuta zatim je isteklo vreme i otisla sam da vidim upravnika.Zelela sam da razjasnim neke stvari.

Upravnik:Anahi,prosle su nedelje od kad vas nisam video,dogodilo se nesto?
Anahi:Da,odnosno,manje vise.
Upravnik:Sta je u pitanju?
Anahi:Zatvorenik Alfonso me je obavestio da ce imati sudjenje.

Upravnikovo raspolozenje se potpuno promenilo i ozbiljno me je pogledao.

Upravnik:Da,ali ne razbijajte glavu time.Alfonso nema nikakvu sansu na tom sudjenju.
Anahi:Ali kako?To nije pravedno upravnice.
Upravnik:Znam,ali on je to tako ucinio.
Anahi:Kako?
Upravnik:Pre godinu dana je rekao da ne zeli advokata,i nema ga,ne zeli nijednog.

Moje raspolozenje je splaslo,nije moguce!Nije zeleo advokata?Slagao me je?

Anahi:Onda...danasnja poseta?
Upravnik:Ah!Da...Jedna devojka koju ima,jadna,mnogo mi je zao,ne znam sta radi sa tipom kao sto je Alfonso,dolazi da ga vidi i...

Upravnik je nastavio da prica,ali ga ja nisam slusala...Ja nista nisam osecala...Devojka...Ustala sam,zahvalila se upravniku i izasla odatle.
_________________

Capitulo 8

Ceo dan sam plakala,i celu noc...osecala sam se tako glupom.On je hteo da me upozori kad mi je rekao:"Osobe u mojoj blizini stalno pate,hteo sam da te udaljim od mene,ali ti nisi htela."I ja sam bila glupaca.Pala sam u iskusenje zbog fizicke privlacnosti i sada...Bilo je previse kasno,zaljubila sam se u Alfonsa.
Nisam zelela ponovo da idem u zatvor,ali novac mi je bio potreban,tako da sam otisla,ali sa jednom razjasnjenom stvari:necu otici ponovo da ga vidim.Odradicu grupnu terapiju i otici cu kuci.I to sam ucinila,otisla sam do upravnika da mu objasnim.

Anahi:Nadam se da razumete,bolje je da ne dajemo vise terapije Alfonsu.
Upravnik:Ali sa njim je islo tako dobro...Sta se desilo?
Anahi:Gospodine,molim vas,mislim da sam uvek u svemu bila korektna,i molila bih vas da mi ne trazite objasnjenja.

Usledila je tisina.Izgleda da me je upravnik shvatio o nije mi trazio objasnjenja,tako da sam izasla iz zatvora.

Zena:Ne razumete!Hocu da vidim Poncha!Imam pravo da ga vidim!
Cuvar:Vec sam vam rekao gospodjice,da on ne zeli da vas vidi.
Zena:Ostacu ovde sve dok ga ne vidim.

Zastala sam.Ocajna zena je sela u sali za cekanje.Jednostavno zbog intuicije sam joj prisla i sela pored nje.

Anahi:Zdravo,izvinite sto vam smetam,ali cula sam sta ste rekli cuvaru.

Kako je nevaspitana,ako je ona vikala po sali...Bila je tamna i visoka,stvarno je bila veoma lepa,ali se po odeci videlo da je siromasna.

Anahi:Izvinite sto...Ja...Ja sam Alfonsov psiholog.

Zenino raspolozenje se odmah promenilo.

Zena:Oh!Nisam imala pojma,izvinjavam se na vici,ali me nisu pustili da ga vidim.
Anahi:Kako se zoves?
Zena:Zovem se Clara.
Anahi:Clara,da li bi volela da popricas samnom o tome sto se desava?

U stvari sam zelela da saznam sta se desava,umirala sam od zelje.

Clara:Dobro,da vidim da li ti znas nesto o tome...ja dolazim da posetim Poncha jednom nedeljno,nikad mi nisu branili,i danas mi kazu da Ponchito ne zeli da me vidi i ja im ne verujem,on nikad ne bi uradio tako nesto.

Koliko je bila lepa,toliko je bila i glupa...Bilo mi je zao.

Anahi:I ko je to rekao,cuvari?
Clara:Ne znam...Mislis li da Alfonso ne zeli da me vidi?
Anahi:Ne znam...Jesi li ucinila nesto sto ga je naljutilo?
Crala:Apsolutno ne...U stvari,radila sam sve sto on zeli.Uspela sam da nam daju dozvolu za...Posebnu posetu.
Anahi:Za sta?
Clara:Zatvorenicima daju priliku da jednom mesecno...Znas,vode ljubav sa svojim partnerima.

Govorila je veoma tiho,ali ja sam se trudila da je cujem.

Anahi:I...danas je taj dan?
Clara:Da!Zato me cudi sto moj Ponchito ne zeli da me vidi.Znas li ti nesto o tome?
Anahi:Ne,nisam danas razgovarala sa njim,i nemam pojma zasto se to desava.

Usao je cuvar,a za njim Alfonso.Ukocila sam se kad sam ga videla,a on jos vise.

Cuvar:Gospodjice,uspeo sam da dovedem Alfonsa.
Clara:Oh!Odlicno Ponchito!

Clara je potrcala u Alfonsov zagrljaj,koji je bio jos uvek ukocen sto me vidi i ja sam ustala.

Anahi:Drago mi je sto sam te upoznala Clara,moram da idem.
Clara:Ay!Poncho tvoj psiholog je genije.Nisi mi pricao o njoj.

On nije mogao da prestane da me gleda sa ozbiljnim izrazom i..tuznim.Ja sam zelela da odem da ne gledam to,ali sam zelela da pati.Cuvar je nas troje ostavio nasamo.

Anahi:Ay!Da Alfonso,ni ti meni nisi pricao onjoj.

Zlobno sam ga gledala.Clara nije prestajala da ga grli i da ga miluje,ali on se nije pomerao.

Alfonso:Dobro...Nisam mislio da je to nesto mnogo vazno.
Anahi:Kako nije?Ona je tvoja devojka...nesto veoma vazno zar ne?

Pokusavala sam da budem sto okrutnija,sa sarkasticnim tonom.

Alfonso je pogledao Claru i malo se udaljio od nje.

Alfonso:Clara,mislim da su ti cuvari veoma jasno rekli da danas ne zelim da te vidim.
Clara:Ali Poncho!Uspela sam ono sto si zeleo!!

Alfonso me pogledao.

Anahi:Naravno Alfonso,i zato si dosao zar ne?Da uzivas sa tvojom "devojkom"...

Prostrerila sam ga pogledom.

Alfonso:U stvari sam dosao zato sto mi je cuvar rekao da Clara razgovara sa jednim psihologom.

Anahi:Ah...I zeleo si da ne saznam,zar ne?Prekasno.

Clara nas je gledala zbunjeno...Nije razumela o cemu pricamo.Nas dvije smo,ne prestajuci da se gledamo nastavili da pricamo.

Alfonso:Nisam zeleo da tako saznas.
Anahi:A ne?I kad si nameravao da mi kazes?Kad izadjes odavde?Za 5 godina?
Clara:Sta se desava Poncho?O cemu govori?
Anahi:Da znas sta mi je upravnik rekao pre nekoliko dana,i zato nisam dosla da te vidim,to je bio plan.
Alfonso:Ucinio bih bilo sta da te ponovo vidim.
Clara:Sta se desava ovde?

Besno je pogledala Alfonsa.

Anahi:Hajde...Reci joj sta se desava Poncho...

Capitulo 9

Alfonso me je pogledao.Zatim je pogledao Claru koja nista nije razumela,a zatim me je ponovo pogledao.Razgovarao je sa Clarom ne prestajuci da me gleda.

Alfonso:Clara...Ja...
Clara:Sta se desava Poncho?
Anahi:Da,sta se desava Poncho?

Ne prestajuci da me gleda.

Alfonso:Clara,ja volim Anahi.

Pala sam unazad.Da nije bilo stolice da me zadrzi,zadobila bi dobar udarac u glavu.Sela sam i pogledala u plafon,Alfonso me i dalje gledao.Bila sam u soku.

Clara:Sta?Poncho to je sala,zar ne?Ti volis mene,zar ne?

Alfonso je prestao da me gleda da bi pogledao Claru.

Alfonso:Ja...zeleo sam da ti kazem,ali nisam mogao.Zato nisam zeleo da te vidim.Ja...zao mi je Clara.

Clari su zasuzile oci,udarila je Alfonsa,nekoliko puta,ali ga nije povredila.

Clara:Ti si najgori!Mrzim te!

Nakon jos nekoliko udaraca,otisla je trceci,ostavljajuci nas dvoje same u sali.Ja sam i dalje sedela gledajuci u plafon.Osetila sam kako mi se priblizava.Sagnuo se da bi mogao da vidi moje oci,podigao je glavu da bi mogao da me vidi.Oci su mi bile pune suza,ali nisam zelela da placem.

Alfonso:Volim te Any.Nisam zeleo to da priznam,znao sam da ako budemo zajedno imacemo samo probleme,ali srce je ono ko naredjuje i ono kaze da sam lud za tobom.

Suze su krenule iz mojih ociju,klizeci niz obraze.On ih je susio.

Anahi:Alfonso.
Alfonso:Shhh,ne govori nista.

Priblizavali smo se,osetila sam njegov dah...Kad su se vrata otvorila.

Cuvar:Gospodjica je izasla trceci,da li se nesto dogodilo?
Anahi:Ne,ne brinite,samo...Alfonso me zamolio da uradimo jednu terapiju sa njegovom partnerkom zato sto mu je to bilo potrebno,i izgleda da je to na Claru jako delovalo pa je morala da ide.
Cuvar:Dobro,Alfonso mora da se vrati u celiju.

Alfonso me je pogledao i poklonio me jedan osmeh,ja sam mu uzvratila i on je otisao sa cuvarom,ostavljajuci me tu,sa mojim mislima...Nece biti lako,ali ja sam zelela da budem sa njim.

Kada sam dosla na sledecu terapiju,upravnik me pozvao da razgovara samnom,ozbiljniji nego obicno.

Upravnik:Vidite Anahi,vi ste veoma dobri,pomogli ste zatvorenicima i mnogo vise,ali ne znam sta se desava Alfonsu,cas hoce terapiju cas nece,jedne nedelje kad dodjete nece da vas vidi,onda hoce...Sta se desava?Kakva je to uzbuna izmedju vas dvoje?
Anahi:Dobro gospodine...

Nisam znala sta da kazem,morala sam da improvizujem...To sam vec uradila toliko puta,mogla sam da uradim jos jednom.

Anahi:Alfonso je tezak covek,radi stvari koje mi smetaju i koje me udaljavaju od njega,ali kada sam dosla kuci shvatila sam da moram da mu pomognem,da je to najbolje za njega i...
Upravnik:Gospodjice ostavite se gluposti,znam da volite vas posao,da radite lep posao sa ostali zatvorenicima...Ali sta vam toliko smeta kod Alfonsa?

Upravnik je bio ozbiljniji nego ikad.Izgleda da je bio umoran od tolikih decjih igrica.

Anahi:Vidite upravnice,ja sam ovde,pomazem zatvorenicima.Ako vam se ne svidja otpustite me odmah,i da vidim da l icete naci drugog psihologa da vam pomogne.
Upravnik:Dobro,to sam hteo da vam kazem...Neko je zainteresovan...

Capitulo 10

Anahi:Sta?Otpustate me?
Upravnik:Jedan psiholog je prihvatio da radi ovde,a drugi mi kazu da izmedju vas i gospodina Alfonsa postoji nesto vise od veze izmedju psihologa i pacijenta.

Ja sam ostala u soku.Kako su otkrili nasu vezu?Dobro,nismo bas tako dobro glumeli,ali nismo bili toliko ocigledni.Ili jesmo?Ay!I sada su me otpustili!Sta da radim?Nisam mogla da ostanem bez posla!Ustala sam bez reci i otisla na portirnicu i pitala cuvara,iako je bio besan morala sam.

Anahi:Izvinite,em...Da bih obavila posetu kod jednog zatvorenika...Kad bih mogla?
Cuvar:Dani za posetu su petak,sreda i ponekad cetvrtak.
Anahi:Dobro,danas je cetvrtak i ja bi mogla da obavim posetu.
Cuvar:Ja sam cuo da ste vi otpusteni.
Anahi:Nezavisno od mog posla imam pravo da vidim koga ja hocu.
Cuvar:Da,imate potpuno pravo.Posete su potpuno dozvoljene.Bicete razdvojeni staklom i razgovaracete putem telefona.
Anahi:Dobro...
Cuvar:Koga zelite da posetite?
Anahi:Alfonsa Herreru.
Cuvar:U redu,prodjite kroz ta vrata.

Usla sam i prosla kroz nekoliko vrata,dok nisam dosla do prostorije u kojoj je bilo nekoliko osoba koje su dosle u posetu zatvorenicima.Sela sam na jednu slobodnu stolicu i cekala,dok se Alfonso nije pojavio sa druge strane stakla,usta otvorenih od cuda sto me vidi.

Alfonso:Any!Sta radis ovde?Sta je bilo?

Pogledala sam dole i sa slusalicom u ruci i suzama u ocima sam ga ponovo pogledala.

Anahi:Otpustili su me Poncho...Iako sam pokusala da sakrijem,upravnik nas je otkrio.

Alfonso je besno ustao.

Alfonso:Sr*nje!Clara im je rekla!
Anahi:Sta?Zasto?Oh moje Boze.
Alfonso:Znao sam da ce progovoriti!
Anahi:Dobro,ako ne zelis da se zna da smo zajedno mogu...
Alfonso:Ne Any!Nije to,za to me briga!Ono sto ja zelim je da ne ostanes bez posla!Znam da imas ekonomskih problema i...bez posla neces moci da platis kiriju.

Obrisala sam suze sa lica i nasmejala se.

Anahi:Ne brini zbog toga,sredicu ja to.Ono sto me vise brine je sto necu moci da budem poored tebe,sto necu moci da te dotaknem.

Alfonso je stavio ruku na staklo i cekao da i ja stavim.Tako sam i uradila.

Anahi:Dolazicu petkom,sredom...i ponekim cetvrtkom,pracena cuvarom.

Oboje smo se nasmejali.

Anahi:Izgleda da nece biti lako da nam dopuste "posebnu" posetu.
Alfonso:Nema zurbe,bice mi dovoljno samo da te vidim.
Anahi:Mi cemo to postici Poncho.
Alfonso:Da.
Anahi:Volim te.

Oboje smo se pogledali i nasmejali.Poseta se zavrsila i Alfonsa su ponovo vratili u celiju.

Capitulo 11

Ubijalo me je to sto mogu da ga vidim samo kroz staklo,razgovarali smo o tome sta se desava u zatvoru ili o mojim intervjuima za posao.

Anahi:Poslednji su mi rekli da im ne treba psiholog u ovom trenutku...
Alfonso:Siguran sam da ces naci posao,ti si veoma dobar psiholog.
Anahi:Ti si dusa,ali izgleda da im moja biografija ne privlaci mnogo paznju,jednino sto sam radila bila je terapija u zatvoru i to ne mnogo...A ti kako si?

Alfonso je spustio pogled.Izgleda da je razmisljao o necemu.

Anahi:Sta se desava Poncho?
Alfonso:Za manje od mesec dana ce biti sudjenje,a ja sam jos uvek bez advokata.
Anahi:Ali nisi ti bio taj koji ga je otpustio?
Alfonso:Jesam,zato sto nisam zeleo da izadjem iz ovog zatvora.Bilo mi je svejedno da li sam unutra ili napolju,ali sada...samo zelim da budem sa tobom,da te ponovo dotaknem Any.

Nezno sam ga pogledala.

Anahi:Naci cemo advokata.
Alfonso:Kako?Nemao novca ni ti ni ja,a onaj koga mi zatvor dodeli je potpuno nesposoban da brani.
Anahi:Prepusti to meni.
Alfonso:Sta ces da uradis?
Anahi:Veruj u mene.

Uputila sam mu jedan vragolast pogled.

Alfonso:Samo se nadam da neces uciniti nikakvu glupost.
Anahi:Ne brini.

Cuvari su oznacili da je kraj posete.

Alfonso:Dobro,moram da idem.
Anahi:Vazi,za mesec dana imaces advokata.
Alfonso:Ti si andjeo.
Anahi:Mislis?

Alfonso se nasmejao.

Alfonso:Volim te.
Anahi:I ja tebe.

Otisao je i ja sam svoj plan sprovela u delo.Otisla sam u agenciju za zaposljavanje,ali ovaj put ne kao psiholog,vec kao jednostavna radnica.Od sada cu raditi po ceo dan i jedan deo noci,vise od jednog posla.Nabavicu novac za dobrog advokata.Bila je to ljubavna ludost koja me u potpunosti poremetila.
Prvo sam pocela u jednoj radnji brze hrane.Posao je bilo lak,ali stresan.Nije bilo ono na sta sam ja navikla.Uniforma je bila grozna.
Popodne,posle rucka radila sam u jedoj kancelariji.Trebalo je da ubacujem dokumenta u racunar.Tezak posao,ali su dobro placali.
A nocu sam bila prodavacica u jednoj radnji koja je radila 24 casa.Zavrsavala sam u 3 ujutro,zatim bih 4 sata spavala,a onda ponovo odlazila u radnju brze hrane.
Bilo je veoma tesko,skoro nepodnosljivo.Poncha sam posecivala jednom nedeljno.

Alfonso:Any,izgledas veoma lose.Dolazis samo jednom nedeljno i vidi,mrtva si od pospanosti.
Anahi:Poncho,rekla sam ti da verujes u mene,ne postavljaj mi pitanja.
Alfonso:Vazi,ja samo zelim da budes dobro Any.

Nasmejala sam se da bi ga smirila i tako sam otisla da provodim teske dane.

Capitulo 12

Za nekoliko dana ce mi dati novac i imacu dovoljno da platim dobrog advokata Alfonsu.Toliko sam ga volela i ponekad sam umirala od zelje,isto kao i on,koji se lose osecao zbog toga.Dozvola za "posebne" posete je bila u toku,ali jos uvek nismo imali novosti o tome,tako da sam nastavila sa mojim teskim poslovima.
Alfonso je brinuo zbog mene,a ja nisam prestajala da mu govorim da veruje u mene,ali ni ja sama nisam mogla sa svojom dusom.

Alfonso:Any,moram da te dotaknem,stvarno,moram da te poljubim.
Anahi:Znam,i ja tebe,ne mozes da verujes koliko si mi potreban.
Alfonso:Ali kad te vidim tako krhku i umornu
Anahi:Nikad ne bih bila dovoljno umorna za tebe Poncho.

Uputila sam mu jedan nestasan pogled.

Alfonso:Nadam se da ce nam uskoro dati dozvolu,jer ne znam jos koliko je moj "drugar" uspeti da izdrzi.

Ja sam se nasmejala,a zatim sam pocela da osecam da mi je lose.Uhvatila sam se za glavu da vidim da li ce me proci.Alfonso me je zabrinuto posmatrao.

Alfonso:Any!Sta ti je?

Samo se secam da sam pala unazad i da sam cula Alfonsov glas kako vice...Zatim sam bila u jednoj bolnici.Probudila sam se i bila sam sama u sobiPokusala sam da se pridignem,ali sam bila tako umorna da sam se vratila u lezeci polozaj.

Anahi:Ima li koga?
Doktor:Zdravo gospodjice Anahi.Kako se osecate?
Anahi:Nimalo bolje.
Doktor:Imali ste veoma ostar napad napetosti,sigurno prouzrokovan stresom i nedostatkom sna.Da li vodite buran zivot?
Anahi:Dobro,pomalo da.
Doktor:Koliko sati spavate?
Anahi:Ne vise od 5.
Doktor:To ce morati da se promeni,ako ne zelite da se ponovo onesvestite.
Anahi:Ali moram da radim,bice to samo jos nekoliko dana.
Doktor:Videcete sta cete da uradite,ali pokusajte da se odmorite.
Anahi:Kada cu moci da idem?Moram da radim.
Doktor:Do sutra necete moci da idete.

To mi je oduzelo sate rada i novca,ali sam opet imala dovoljno za advokata.Dan kad su mi platili je bio potpuni odmor,imala sam dobru sumu novca i otisla sam da potrazim onog dobrog advokata koji mi je rekao da mi moze pomoci oko Alfonsa.Tako da smo otisli u zatvor da bi advokat i Alfonso porazgovarali oko pripreme sudjenja,a ja...I mene su pustili da udjem takodje!Mogla sam ponovo da dotaknem mog Poncha!
Mene i advokata su uveli u jednu salu,a zatim je cuvar doveo Alfonsa.Kad nas je video nije mogao da veruje.Cuvar je otisao,ne skinuvsi mu lisice.

Alfonso:Any!!!

Potrcala sam prema njemu i cvrsto ga zagrlila.Pritisnuo me je na svoje grudi.Pogledala sam ga,a zatim smo se poljubili.Bio je to veoma strastven poljubac.Nasi jezici nisu prestajali da se pomeraju i moje ruke su zelele da predju celim njegovim telom,ali smo zaboravili na nekog.

Advokat:Ehem...Izvinite sto prekidam,ali...

Razdvojili smo se i pogledali se.

Anahi:Zao mi je.
Alfonso:Da.Ko je on Any?
Advokat:Vas advokat Alfonso.
Alfonso:Kako?Any...kako si ga unajmila?Sigurno je preskup,a ti...
Anahi:Rekla sam ti da verujes u mene Poncho,hajde imamo malo vremena da spremimo sudjenje.

Razgovarali smo sa advokatom duga dva sata.Poncho i ja nismo prestajali da se gledamo razmenjujuci nestasne i zeljne poglede,ali svo vreme slusajuci advokata,koji je zeleo da nam pomogne.Sudjenje ce biti krajem ove iste nedelje i trebalo je jos nekoliko detalja da se sredi.

Capitulo 13

Bio je cetvratak,a sudjenje ce biti u subotu.Ja sam bila veoma nervozna.izgleda d aje advokat nasao neke tragove koji ce nam dosta pomoci.
U razgovoru sa advokatom sam saznala dosta stvari.Poncho je optuzen za tri ubistva,a videli su ga samo pri poslednjem.Nacin ubijanja je bio isti pa je tako direktno receno da je on pocinio sva tri.
Poncho je govorio da ih on nije pocinio,barem je on tako govorio.Poslednje telo je pronadjeno u kuci u kojoj je radio,ironicno jer je on bio bastovan.Bilo je to jednog dana kad je dosao da odradi svoj posao i pronsao telo.
Sudija je odlucio d aje kriv,i trebalo je da provede 10 godina u zatvoru.Ako advokat ne ucini nista...bilo nam je jasno.
Ali jedna dobra vest m ije stigla tog cetvrtka kad sam otvorila postu.

"Zao nam je sto vas obavestavamo za tako kratko vreme,ali vas zahtev za posetu Alfonsu Herreri je prihvacen.Poseta ce biti danas,u cetvrtak,u sest popodne.Za svaku nedoumicu pitajte sekretaricu.
Pozdravi.
Zatvor Meksika."

Jupiiiiiiii!!!Skocila sam od radosti kad sam procitala pismo!Poncho ce biti veoma srecan,tako da sam se spremila i otisla u zatvor.Prvo sam pitala sekretaricu.

Anahi:Zdravo,ja sam Anahi.Imam posetu kod Alfonsa Herrere.
Cuvar:Vec...

Pogledao me je vragolastim pogledom...Izgleda d aje znao da cu doci.

Cuvar:Cuvar pored vrata ce vas odvesti u sobu za "posebne" posete.

Rec "posebne" je izgovarao polako i sa dozom sarkazma.Ali m ije svejedno,dosla sam da budem sa Ponchom.Odveo me je do drugog cuvar akoji me je otpratio do sobe u kojoj jos nisam bila...Imala je krevet...Krevet napokon!!!Kad smo Poncho i ja to radili bilo je pored zida ili na podu.

Nekoliko minuta kasnije su doveli Poncha.Skinuli su mu lisice.

Cuvar:Imate pola sata.
Anahi:Odlicno.

Kad je cuvar otisao,potrcala sam u Ponchovo narucje...Tako mi je bio potreban...poljubio me je u celo.

Alfonso:Any,ne mogu da verujem da su nam napokon dali dozvolu.
Anahi:Znam...
Alfonso:Toliko te volim.

Sledece detalje cu preskociti,znate zbog cega...

Pali smo na krevet iscrpljeni.Pogledali smo se.

Anahi:Volim te.
Alfonso:Ja tebe vise bebe.
Anahi:Ostalo nam je jos 20 minuta.

Vragolasto smo se pogledali.

Capitulo 14

Oboje smo bili sigurni da nam je to bio najbolji se*s u zivotu.Nekoliko minuta kasnije cuvar nas je obavestio da je vreme isteklo.

Anahi:Sutra je sudjenje bebe,sigurna sam da ce sve biti u redu.
Alfonso:Da,nadam se.

Priblizila sam mu se i poljubila ga,nezno.

Anahi:Volim te,volim te,volim te.
Alfonso:I ja tebe volim.

Izasla sam iz sobe gde me je cekao cuvar da me otprati do izlaza.Vragolasto me je gledao.

Anahi:Imate li neki problem?
Cuvar:Ne nikakav gospodjice.

Ha!Sigurno je zeleo da oseti ono sto smo mi osecali,Poncho i ja u toj sobi.Ali dobro,sad sad sam morala da se koncentrisem na sudjenje...To sudjenje koje mi nije dozvoljavalo da spavam,to sudjenje od kog je zavisilo da li ce Poncho izaci za 10 godina ili ne...

U subotu,u ranim casovima sam se uputila u sudnicu.Usla sam i sela,cekala sam da dodju Poncho i advokat.Nekoliko minuta kasnije je stigao advokat i prisao mi.

Izgledao je srecno.

Anahi:Savetnice!Mislite li da imamo mogucnosti?
Advokat:Imamo dosta mogucnosti.

Nasmejala sam se.Advokat je seo na svoje mesto,a zatim je stigao Poncho sa dva cuvara.Pogledala sam ga i nasmejala mu se da mi ga oraspolozila,on me takodje pogledao,vidleo se da je veoma nervozan.

Seo je na svoje mesto i sudija je usao,pocece sudjenje.

Capitulo 15

Sudija je poceo da govori,a zatim nas advokat,dobro je govorio i branio je Poncha genijalno.Pronasao je neke dokaze,izgledalo je da sve ide odlicno.Kada su Ponchu pocele da se tresu ruke,bio je veoma nervozan,pogledao me je i ja sam mu se nasmejala i to ga je malo smirilo.Sudija je bio veoma ostar,kad ga je drugi advokat prekinuo na nase iznenadjenje.

Advokat:Imamo novog svedoka koji hoce da svedoci.Izvolite gospodjo.

Usla je jedna zena i srce mi se ukocilo,kao iadvokatu mislim,cekali smo svedocenje.

Poncho je ustao u soku.

Alfonso:Mama!

Sta???Alfonsova mama ce svedociti protiv njega?Gospode boze!Ovo nije zvucalo dobro.Zena je sela i advokat sa optuzenicke strane je poceo da joj postavlja pitanja.

Advokat:Gospodjo,vi ste Alfonsova majka ako se ne varam.
Zena:Upravo tako.
Advokat:Vas sin je kao sto znate optuzen za 3 ubistva,vi ste ga videli kad je pocinio jedno.

Svi smo cekali odgovor te gospodje.Pogledala sam poncha,a on je gledao u pod.

Zena:Ne,nikad ga nisam videla da je pocinio nijedno ubistvo,ali kad sam stigla u kucu...
Advokat:Sta se desilo kad ste stigli kuci gospodjo?
Zena:Stigao je sa krvavim rukama i odecom takodje,ja sam ga pitala,ali m inista nije rekao.
Advokat:Nikad vam nije rekao sta je radio?
Zena:Ne,nikad.Radio je kao bastovan i dobro cistio je i sve to.Zato nisam razumela zasto m uje odeca bila krvava i zasto je tako cudan.Ja sam zelela da zastitim svog sina,ali sada samo zelim da porodice zrtava budu mirne.
Advokat:Nemam vise pitanja.

Ponchova majka je ustala i otisla.Poncho je i dalje gledao dole.Sudija ga je pozvao da odgovori i prvo sto je uradio bilo je da vidi da li m une verujem,ali ja sam nastavila da se osmehujem.

Advokat:Alfonso recite nam nesto o toj krvi na vasim rukama.
Alfonso:Nemam sta da kazem.
Advokat:Da li je bila krv to sto ste imali?
Alfonso:Da.

Ceo svet povika,ja sam ostala ukocena...To je znacilo da...?

Advokat:Da li je to bila krv zrtvi?
Alfonso:Ne.
Advokat:Onda cija je bila?
Alfonso:Nemam vise sta da kazem.

Alfonso je seo,a sudija je ustao.

Sudija:Trazim sat vremena da porota razmisli,mozete da izadjete.

Sudija i porota su izasli,Poncho i advokat su ustali.Poncho je izgledao tako tuzno.

Anahi:Poncho!Zasto nisi rekao cija je krv?
Alfonso:Any!Ti mi verujes zar ne?
Anahi:Naravno,ali moras da mi kazes!

Alfonso mi je veoma slabo rekao....

Alfonso:Neces mi verovati...
Anahi:Molim te,veruj u mene.
Alfonso:Osobe koje su me zaposlile,imale su veliku mesaru,a meni je trebalo dosta novca za moju majku,pa sam tamo povremeno radio,ta krv je bila od krava i drugih zivotinja,Any,veruj mi molim te.

Odveli su Poncha pre nego sto sam stigla da reagujem,i ja sam ostala tu ukocena.
Proslo je sat vremena i sudija se vratio,vec je imao presudu,ali ja sam jos uvek bila zbunjena.

Capitulo 16

Ponchovo objasnjeje je bilo glupo.Krv od zivotinja?Sudija je usao u sudnicu i smo ponovo postali nervozni.
Sudija je ustao,meni se srce ukocilo.Svi smo ustali na noge.Poncho je ustao,nije izgledao previse srecno.Ja sam pogledala sudiju.

Sudija:Dobro,porota i ja smo odlucili da nasu odluku saopstimo za mesec dana,posto jos nemamo dovoljno jasne stvari,a i dacemo vremena advokatima da nadju jos dokaza.

Sudija je napustio sudnicu.Poncho je podigao glavu i potrazio me pogledom.Moj izraz lica se nije promenio,nisam znala kako da reagujem.Poncha su odveli u celiju, a ja sam se priblizila advokatu.

Anahi:Savetnice...sta vi mislite?
Advokat:Ne znam...Ustvari,stvar je mnogo kompikovanija i ne znam da li Poncho ima mnogo sanse sada.

Spustila sam pogled,pogledavsi u pod.Vratila sam se kuci,svaki put sve manje verujuci u njega.Zasto?Ako sam ga volela treba u potpunosti da mu verujem.Bila sam mnogo zbunjena.Dosao je dan posete.

Poncho,sa druge strane stakla je bio veoma bled,ali kada me je video slabo se nasmejao.

Alfonso:Ljubavi!Dobro je sto si ovde!

Ja nisam promenila izraz lica,pogledala sam ga...

Anahi:Alfonso...
Alfonso:Ti mi verujes,zar ne Any?

Cutala sam.

Anahi:Ja...Ne znam sta da mislim Poncho.
Alfonso:Any!!!Ja sam ti rekao istinu!!!Any molim te!Ti me volis!Zasto mi ne verujes?
Anahi:Ne znam.

Alfonso je agresivno ustao.Cuvari su to primetili i odveli ga nazad u celiju.Ja sam ostala gledajuci u pod i placuci.Nisam mogla da radim to...Treba da uradim nesto.

Tako sam istrazivala malo,a zatim otisla na farmu na kojoj je Alfonso navodno radio.
I tamo je bila farma.Pritisnula sam zvono,cule su se zivotinje,ali to nije nista objasnjavalo.Otvorio mi je jedan covek,prilicno star i prljav.

Covek:Sta hocete?
Anahi:Volela bih da porazgovaram o...Alfonsu Herreri.

Covek je krenuo da zatvori vrata,ali sam ga zaustavila.

Anahi:Molim vas,od vas zavisi da li cu verovati u njega,ja ga volim...Makar sam ga volela i moram da znam istinu,nisam ni policija ni advokat....Samo zelim da znam istinu molim vas.

Covek je pristao i pustio me unutra.Seli smo na jednu staru sofu.

Covek:Alfonso je radio za mene,mnogo mi je pomagao,bio je dobar covek.
Anahi:Ali je on ubio te osobe?
Covek:Nije.
Anahi:Nije?Kako znate?
Covek:Zato sto sam ih ja ubio...
Anahi:Sta?Kako ste dozvolili da Alfonso bude zatvoren zbog vase krivice?
Covek:On mi nije prebacivao krivicu,zato sto je previse dobar.Ja sam bio sit tih bogatasa za koje sam radio i bio sam sit da vise budem siromasan.Zato sam ih ubio,zasluzili su.Alfonso je dobra osoba,ne treba da bude u zatvoru.
Anahi:Onda hajde da svedocite.Njega ceka 10 godina!Morate da uradite nesto.
Covek:Zao mi je...Moram da radim i da cuvam moje zivotinje.

Covek je ustao i ja samm orala da idem.Taj covek nije zeleo da mi pomogne,a ja...Sam jedna glupaca sto nisam verovala Alfonsu...

Capitulo 17

Otisla sam u zatvor dan kasnije.Morala sam da vidim Alfonsa,da mu kazem sta osecam i da sve znam...Ali kad sam stigla tamo cuvar me je iznenadio

Cuvar:Zao mi je gospodjice,ali Alfonso je rekao da ne zeli da vas vidi i ima potpuno pravo na to,razumete?
Anahi:Ali...Zasto?Pustite me da razgovaram sa njim molim vas.
Cuvar:Zao mi je,ja ne mogu da ucinim nista gospodjice.

Otisla sam tuzna.Alfonso je povredjen.Ja mu nisam verovala i razumela sam ga,ali morala sam da ga vidim,bio mi je potreban,cekala sam ga sve do sudjenja,pokusavala sam svake nedelje kad bi mi dopustali da ga vidim,ali uvek su mi govorili ne.
Da bih nastavila da placam zakup,radila sam razlicite poslove.
Dosao je dan sudjenja.Sela sam na jednu klupu i cekala.Nakon nekoliko minuta pojavio se Poncho...Kako je bio zgodan.
Pustio je malu bradu,od nekoliko dana bez brijanja,ali je bio tuzan i i ozbiljan.Bio je sa advokatom,i nije primetio da sam tu sve dok nije seo,okrenuo se i video me.Nasmejala sam se i pozdravila ga rukom,ali on nije reagovao.
Sudija je usao,nas advokat je rekao nekoliko reci,ali nista bitno sto bi pomoglo Alfonsu.Drugi advokat je izgleda imao vise dokaza i izgledalo je da ovo sudjenje nigde nece odvesti.

Na jednoj pauzi sam se priblizila Alfonsu.

Anahi:Poncho!
Alfonso:Ne zelim da me zoves Any!
Anahi:Molim te Poncho,bice to samo na minut.

Nista nije rekao,samo je stao ispred mene.

Anahi:Poncho,zao mi je sto ti nisam verovala.Sad ti vise nego ikad verujem,i sta god da se desi na ovom sudjenju,cak i ako ostanes 10 godina u zatvoru ja cu te i dalje voleti i dolazicu.Bila sam jedna glupaca,zao mi je.
Alfonso:Any...Ja...Ne znam da li cu moci da ti oprostim sto mi nisi verovala.
Anahi:Ali stvarno mi je zao.
Alfonso:Sacekacemo da se zavrsi sudjenje,imam mnogo briga,molim te.
Anahi:Vazi.

Sela sam i nekoliko minuta kasnije usao je sudija.

Sudija:Izgleda da nema nista novo sto bi nam pomoglo da odlucimo,tako da cemo poceti.

Neko je usao u sudnicu prekidajuci.

Covek:Izvinite,ali ja bih voleo da svedocim.

Pogledala sam.Bio je to covek sa farme!Pravi krivac!Nasmejala sam se.Poncho me je pogledao i ja sam mu namignula,on se samo nasmejao.

Sudija:Ko ste vi?
Covek:Ja sam vlasnik farme na kojoj je radio Alfonso Herrera.
Advokat:Voleo bih da ispitam gospodina.
Advokat2:Prigovor!
Sudija:Prigovor se odbija,gospodine pridjite postolju na kom ce vam postavljati pitanja.
Covek:Izvinite,ali bih vise voleo da ja govorim.
Sudija:U redu.

Covek je seo.

Covek:Ja...Zelim da kazem da ne bih dosao ovde da nije bilo jedne osobe.

Pogledao me je,kao i Poncho takodje.

Covek:Ja sam veoma losa osoba.Alfonso je radio za mene i on je veoma dobar covek.Ja sam ubio te osobe.

Ispricao je celu pricu.

Capitulo 18

Nakon svedocenja,sudija i porota su razmislili,i na kraju je sudija ustao da kaze svoju odluku.

Sudija:Nakon ovoga sto se dogodilo odlucio sam da oslobodim Alfonsa Herreru.

Alfonso je napravio neki gest radovanja,skoro je skocio i pogledao me je.Ja nisam mogla da prestanem da se smejem i da placem.Dotrcao je do mene i poljubio me,podigavsi me.
I advokat je takodje slavio pobedu.Zatim je Poncho otisao sa cuvarima da pokupi malo svojih stvari sto je imao.Ja sam ga cekala na izlazu.Napokon je bio slobodan!
Izasao je sa malim ruksakom svojih stvari i zagrlio me.

Alfonso:Uspeli smo Any!
Anahi:Da,uspeli smo.

Otisli smo mojoj kuci.Kako skoro nije imao stvari,otisli smo da kupimo nesto.

Alfonso:Kako se cudno osecam,ovako mirno setajuci.

Isli smo drzeci se za ruke.

Anahi:Navicices se.Moja kuca nije mnogo velika,ali stacemo oboje.
Alfonso:Moram da radim,treba da se plati stanarina.
Anahi:Sa mojim poslom cemo preziveti bebe.
Alfonso:Ali ne zelim da radis toliko,tako da cu i ja poceti da radim.
Anahi:Odlicno zvuci.

Poljubili smo se.Kupili smo nekoliko kosulja i nekoliko pantalona.Cini se da kupovina nije Ponchov anfinitet,ali koga je briga?On je slobodan!

Stigli smo kuci.Smestili ga najbolje sto mozemo,vecerali smo nesto sto smo imali i seli na sofu da gledamo televizor.

Alfonso:Pogledaj program,ranije je bio bolji!
Anahi:Da,sada je sve vise djubreta.
Alfonso:Da.
Anahi:Ali ne moramo da gledam otelevizor danas...
Alfonso:Ah!Ne?Na sta mislis?

Uputila sam mu jedan vragolast pogled.

Anahi:Isprobajmo tvoj novi krevet.

Capitulo 19

Deo epizode preskocen zbog odredjenih detalja

Zaspali smo mrtvi od umora.Sledeceg jutra milovao me po kosi.

Alfonso:Zdravo lepa,kako si spavala?
AnahI:Mmmm,odlicno,kako ti se cini tvoja nova kuca?
Alfonso:Odusevljen sam.
Anahi:Onda moram da ustanem,jer ako ne budem radila necemo moci da platimo kiriju i oduzece nam kucu.
Alfonso:Da,i ja moram da potrazim posao.
Anahi:Vazi,ay,sva sam slomljena.
Alfonso:Da,ono sinoc...
Anahi:Da.

Oboje smo se nasmejali.Obukla sam se i otisla na posao.Poncho je trazio posao u nekoliko firmi noseci svoje preporuke.
Ja sam menjala posao svakog meseca.Sada sam bila u jednoj kozmetickoj radnji.U vreme rucka su me zamolili da isporucim jednu kutiju,i iako je trebalo to da uradim nisam mogla.Pokusala sam polako da podignem kutiju,da je ponesem da je isporucim,ali sam se odjednom osetila veoma lose,prebledela sam.Pokusala sam da se pridrzim za nesto,ali mi je ostar bol prosao kroz celo i vise se niceg ne secam.

Kada sam se probudila pogledala sam oko sebe,ali izgleda da sam bila toliko slaba da sam osecala kao da cu ponovo da se onesvestim,treba da ulozim manje napora.Bila sam u krevetu u bolnici,i kad sam pogledala na desno videla sam Poncha,pospanog kako cita dnevne novine.

Anahi:Ey!

Ustao je i prisao mi.

Alfonso:Probudila si se draga!Kako si?
Anahi:Malcice slaba,ali nije to nista sto se ne moze resiti jednim poljupcem.

Poncho se nasmejao i nezno me poljubio.

Alfonso:Any,moras manje da radis,vidi sta se dogodilo,ne verujem da je to dobro.
Anahi:Jasno mi je to,ali znas da nam je potreban novac.

Usao je doktor.

Doktor:Gospodjice Anahi,probudili ste se.Voleo bih da razgovaram sa vama.
Anahi:Da,recite.

Doktor je pogledao Poncha.

Anahi:On je moj decko,moze da ostane.
Dokor:Ovaj put gospodjice cete morati potpuno da mirujete.
Anahi:Ali...
Doktor:Bez ali gospodjice,ako ne zelite da izgubite bebu koju ocekujete moracete da mirujete.

Bila sam u soku,kao i Poncho.

Anahi:Ocekujem bebu?
Doktor:Tako je.I bili ste na korak da je izgubite,zato morate da mirujete.

Doktor je izasao iz sobe.Poncho me je pogledao.

Alfonso:Any!Bicemo roditelji!

Poncho se namejao i zagrlio me.Plasila sam se kako ce da reaguje,ali ideja da bude tata ga je odusevila.
Sada smo imali jos jedan problem,ja ne mogu da radim,on nema posao,a treba da se plati kirija...

Capitulo 20

Sledeceg dana sam izasla iz bolnice.Jos uvek nisam verovala da cu postati majka.Poncho je to odlicno prihvatio,nisam ni zamisljala da ce tako dobro da prihvati,dok ja za promenu...Nisam bila uverena da sam spremna da budem majka.

Alfonso:Dobro,sada kada moras da odmaras i ne smes da radis,moram da ustanem na noge i potrazim posao.
Anahi:Nisi imao srece juce?
Alfonso:Ne.Izgleda da ne zele da zaposle bivseg zatvorenika.

Lezali smo na krevetu,ja na njegovim grudima,dok mi je on milovao kosu i stomacic.

Anahi:Ali ti nisi kriv,ne bi trebalo to da ih zanima
Alfonso:Znam,ali oni ne razumeju.
Anahi:Nemoj da brines,cuj bebe...
Alfonso:Reci.
Anahi:Sta mislis...o trudnoci?

Alfonso je promenio svoj izraz u veoma zadovoljan.

Alfonso:Odusevljen sam Any,to...promenice nam zivote na bolje.
Anahi:Poncho ja...mislim da nisam spremna,vidim te tako sigurnog,i plasim se.
Alfonso:Ali kako?Ti ces biti najbolja mama na svetu.Ja nemam pojma o bebama i takodje se plasim,ali znam da ce ta beba biti najbolje za oboje.

Smirio me je i poljubila sam ga.Cvrsto me je zagrlio ucinio je da se odlicno osetim u njegovim rukama.Zaspali smo.Kad sam se probudila nije bio tu.Ostavio mi je poruku u kojoj je pisalo:

"Otisao sam da potrazim posao,nase maleno zasluzuje mnogo odece.Volim te.Poncho"

Nasmejala sam se jer sam znala da ce Poncho biti odlican otac,i uz njegovu pomoc i ja cu biti dobra.Ostala sam u kuci dosadjujuci se,trebalo je da potpuno mirujem da se skoro ne pomeram citav mesec!A to je znacilo i jedan mesec bez sek*a.Jedan mesec necu imati odnose sa mojim Ponchom,to me je ubijalo.

Gledala sam televizor,citala knjige,sve sam uradila,ali bilo mi je dosadno.Cekala sam da Poncho dodje,ali mi je bilo dosadno pa sam ga pozvala.

Alfonso:Da?
Anahi:Ey!Znas li da koristis tvoj novi telefon?
Alfonso:Da,hahah,pokusavam da ga kontrolisem malo.Sta zelis ljubavi?
Anahi:Samo sam zelela da razgovaram sa tobom ljubavi i da saznam kad dolazis.Strasno se dosadjujem.
Alfonso:Dolazim za sat vremena.Nisam imao mnogo uspeha.
Anahi:Niko nije zainteresovan?
Alfonso:Samo jedna zena kojoj treba vratar.Ne svidja mi se mnogo ta ideja,ali ako je to jedino sta da radim.
Anahi:Dobro,videces da ce sve izaci na dobro,brzo se vrati!
Alfonso:Da bebe,mnogo te volim.
Anahi:I ja tebe volim.

Prekinula sam.Morala sam da radim nesto,ne mogu da provedem ceo mesec ovako se dosadjujuci,bila sam takva vec nekoliko sati i osecala sam da cu umreti...Morala sam da nadjem nesto sto mogu da radim sedeci...

Capitulo 21

Poncho je napokon dosao kuci,bila sam ocajna,bilo mi je dosadno i bila sam usamljena.

Alfonso:Bebe?
Anahi:Jos uvek sam ovde!Ay!Ne znas kako sam se dosadjivala!Tako sam sama ovde.

Poncho je dosao do kreveta gde sam bila i poljubio me.

Alfonso:I ja sam bio smoren,ali manje.
Anahi:Dobro,reci mi,kako ti je bilo sa poslom?
Alfonso:Nisam imao mnogo uspeha,samo on osto sam ti rekao za vratara,malo se zaradjuje,ali to je jedino sto imamo...
Anahi:Dobro,i sta treba da radis?
Alfonso:Da budem na vratima i da kontrolisem ko ulazi i izlazi.Angazovala me je jedna zena,veoma cudna,mislim da me je angazovala zato sto sam joj se dopao.
Anahi:Ay ne!Perverzna sefica!
Alfonso:Hahahah,ne brini,necu je vidjati.Ona je u kancelariji,a ja na vratima,tako da nemoj da budes ljubomorna.
Anahi:Ja ljubomorna?Ja se dosadjujem ovde sama,necu izdrzati jedan mesec ovde.
Alfonso:Zbog toga sam razmisljao o necemu.
Anahi:Ah,stvarno?O cemu?
Alfonso:Dok sam dolazio ovamo razmisljao sam,ti si psiholog i ne smes da se pomeras,ali da bi bila psiholog ne moras da se pomeras,samo dovedi klijente kuci.
Anahi:Da!To je dobra ideja!
Alfonso:I kako ja necu zaradjivati dovoljno bilo bi dobro zaraditi jos malo novca.Moracemo da damo oglas kako bi ljudi dolazili.

Skocila sam mu oko vrata da bi ga zagrlila.

Anahi:Ti si genije!
Alfonso:Ali ima jedan uslov!Nikakav napor!Zbog nase bebe!
Anahi:Ne brini,necu se naprezati.

Poljubio me je.Poceli smo da se igramo jezicima,on se odvojio.

Alfonso:Znas da ne mozemo...
Anahi:Znam,ali umirem od zelje bebe.
Alfonso:Dosta,i ja takodje,ali moramo da izdrzimo.
Anahi:Ok.

Dali smo oglas i za nekoliko sati sam vec imala par klijenata,koji ce sledeceg dana doci kuci.

Anahi:Ay kako dobro bebe!Tako sam srecna sto mogu da radim ono sto mi se svidja!
Alfonso:Pa ja ne mogu da kazem isto,ali moram da idem da radim.
Anahi:Reci mi Poncho...Sta bi voleo da radis?
Alfonso:Uvek su mi se svidjale zivotinje.
Anahi:Ako zelis,uspeces.
Alfonso:Nadam se.

Poljubio me je i otisao na posao.Ja sam cekala dok se nije oglasilo zvono...Moj prvi klijent...

Capitulo 22

Pazljivo sam ustala da bi otvorila vrata,i tamo me je cekao jedan muskarac mojih godina,i nisam mogla da poreknem da je atraktivan.Ali ja sam bila zaljubljena u drugog muskarca,mnogo zgodnijeg.Pozvala sam ga da udje i otisli smo u sobu.

Anahi:Sescu dole na krevet,posto moram potpuno da mirujem.
Muskarac:Ne brini.Ja sam Christopher,ali mozete me zvati Chris.
Anahi:Drago mi je,ja sam Anahi.

Seo je na sofu,dok sam se ja spustila na krevet.

Anahi:Dobro,pricaj mi...

Ceo sat mi je pricao sta mu se dogodilo i ja sam mu davala misljenje sa moje tacke gledista,ocigledno je izgubio sina i zenu u nesreci i to jos nije prevazisao.Prema njegovim recima videla sam da ce to biti duga terapija,nekoliko meseci.
Bio je razocaran,ali mi se ucinio simpatican i smejala sam se nekim njegovim pojavama.Kada je dosao kraj terapije ustala sam da ga ispratim.

Chris:Nema potrebe da ustajes,sedi.
Anahi:Hvala,veoma si ljubazan.Kada zelis da dodjes?
Chris:Voleo bih da dolazim jednom nedeljno.
Anahi:Ok,rezervisacu ti dane u mom rokovniku.
Chris:Ok,moram da idem,bilo mi je drago.
Anahi:Takodje.

Otisao je i ostavio me zamisljenu.Nekoliko minuta kasnije uvela sam drugog klijenta.Ovaj put bila je to zena,imala je mnogo problema i nije prestajala da prica.Jedna zena malo nepodnosljiva,i kada je doslo vreme da ide duboko sam se obradovala.Tog dana nisam imala vise klijenata,ali sam zaradila dobru svotu novca.

Poncho je pozvao malo pre rucka.

Anahi:Da?
Alfonso:Zdravo bebe!Kakav je bio tvoj prvi dan?
Anahi:Malo stresan,ali dobar,a tvoj?
Alfonso:Pricacu ti kad dodjem kuci,ali ovaj posao je mnogo dosadan.
Anahi:Dobro...Kad se vracas?
Alfonso:Za sat ili tako nesto.
Anahi:Ok.

I tako su prolazii dani,dok nije dosao dan za odlazak kod ginekologa.Poncho i ja smo zeleli da nam kazu da mogu da se krecem,ne samo zbog mene vec i zbog sek*ualne zelje koja nas je oboje ubijala.
Ja sam imala dosta uspeha sa terapijama kod kuce,imala sam dosta klijenata i nikad nisam imala toliko novca.Platili smo kiriju i jos nesto unapred,i jos nam je dosta ostalo.
Poncho nije bio bas zadovoljan svojim poslom portira,ali novac nam je dobrodolazio.
Ono sto je najvise mrzeo bili su pogledi i zavodjenja njegove sefice,ali mogao je samo da cuti i da trpi.
Ginekolog me je prvo stavio na kauc i uradio mi ultrazvuk.

Doktor:Koliko vidim sve je u redu,pogledajte ovde na ekranu mozete videti iako ne bas najasnije vase dete,jer je jos veoma malo.

Poncho i ja smo pogledali.Nije se videlo skoro nista,ali smo bili veoma uzbudjeni.
Kada smo seli u doktorovoj ordinaciji,on mi je rekao da mogu da se vratim normalnom zivotu,ali bez naprezanja.

Anahi:Ok,samo smo hteli da Vas pitamo jos jednu stvar...
Doktor:Ako mislite na temu sek*sa,vratite se normalnoj rutini.Ne brinite jer vise nema opasnosti.

Poncho i ja smo osetili potrebu da se nasmejemo.Izasli smo od lekara i usli u auto.

Anahi:Imam jedno iznenadjenje...
Alfonso:Stvarno?Koje?
Anahi:Videces...unapred.

Iz torbe sam izvukla tubu slaga,oboje smo se vragolasto pogledali.

Capitulo 23



Sledeceg dana Christopher je dosao na terapiju kao i obicno,Poncho je radio.Kada smo zavrsli terapiju izvadila sam snimak sa ultrazvuka.

Anahi:Vidi!
Chris!Ay!To je tvoja beba?Lepa je.
Anahi:Da...vise ne moram da mirujem.
Chris:Izgleda tako lepo.

Chris je pustio nekoliko suza.

Anahi:Ey!Zasto places?
Chris:Setio sam se mog sina...

Zagrlila sam ga.

Anahi:Hajde,bices ti dobro,vidis da si skoro prevazisao.Znam da si tuzan,ali moras da nastavis napred Chris.
Chris:Hvala Any.

Pogledao me je u oci.

Chris:Ti si jedna od retkih stvari zbog koje ustajem svakog jutra.

Pomilovao mi je lice.Ja sam postidjeno spustila pogled,ali on mi je bio veoma blizu i idalje me je gledao,a onda je usao Poncho,a mene je uhvatila panika.

Anahi:Zdravo ljubavi!

Poncho nas je cudno gledao.

Anahi:Vec poznajes Chrisa zar ne?
Poncho:Da,videli smo se ranije.
Chris:Dobro,cestitam tvoja beba je prelepa,moram da idem,zbogom.

Chris je otisao nijednom ne pogledavsi iza sebe.Poncho me je pogledao.

Alfonso:Any,sta ste radili?
Anahi:Kada sam mu pokazala snimak,poceo je da place i ja sam morala da ga utesim.Nista vise bebe.

Poncho se smirio i poljubio me.

Capitulo 24

Poncho je gledao televizor dok sam se ja pretvarala da gledam...mislila sam na jadnog Chrisa i njegove reci..."Ti si jedna od retkih stvari zbog koje ustajem svakog jutra."Da li to znaci da me voli?To ne moze biti istina.Zagrlila sam stomak i jos vise se zamislila.Poncho je izgleda primetio da sam cudna.Prisao mi je i pomilovao me po kosi.

Poncho:Ey!Jesi li dobro princezo?
Anahi:Da,samo mi je malo hladno.

Ponco me je pokrio cebetom.

Poncho:Bolje?
Anahi:Da,hvala bebe.

Poljubio me je u celo i nastavio da gleda film.Ja nisam prestajala da mislim na Chrisa.Tako kad je Poncho zaspao gledajuci film,ja sam se probudila i markirala njegov broj.

Chris:Ko je?
Anahi:Chsris,ja sam Any.
Chris:Any!Drago mi je sto zoves?Sta zelis?

Njegov glas je iz tuznog presao u zadovoljan kad je cuo moje ime.To me nimalo nije smirilo.

Anahi:Htela sam da znam kako si?
Chris:Odlicno zahvaljujuci tebi.

To je ucinilo da se osetim jos neprijatnije.

Anahi:Chris ja...

Nisam imala hrabrosti da mu kazem da ne osecam nista prema njemu,samo prijateljstvo,tako da sam morala da se obuzdam.

Anahi:Ja...Zelela sam da pomerim tvoj sastanak,umesto ponedeljka utorak.
Chris:Zasto?Ima li neki problem?
Anahi:Ne,nikakav,ali sada kad razmislim ne desava se nista,mozes da dodjes u ponedeljak.
Chris:U redu.

Ja sam bila jedna kukavica,ali nisam zelela da mu naudim.Prekinula sam i ostala sam da stojim razmisljajuci.

Poncho:Ey!Prispavalo mi se.Hajdemo u krevet.
Anahi:Naravno,hajdemo.

Zagrlio me je i otisli smo na spavanje.Nisam uspela da zaspim...Sve dok nije svanulo.Kada sam ustala Poncho vec nije bio tu,uspela sam da postignem bar malo sna.Ostavio mi je poruku u kojoj mi je zeleo dobar dan i u kojoj mi je rekao da je otisao na posao.
Okupala sam se,obukla se i nesto doruckovala.Doslo je nekoliko klijenata,i ja sam bila previse umorna tako da sam htela sto pre da zavrsim,da vidim Poncha i da ga zagrlim celu noc.Bili su cudni dani i ja nisam bila ista...Poncho je dosao kuci ne bas veseo.Otisla sam mu u susret.

Anahi:Bebe!Ne znas koju sam zelju imala celo popodne da budem sa tobom.
Alfonso:I ja takodje,ali moramo da razgovaramo o necemu...
Anahi:Sta se desava?

Imao je zabrinuto lice,a ja sam pocela da osecam mucninu.