La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)

Epizoda 51

Roberta je zaspala u roku od
pola sata, sto je Diego iskoristio da pozove Almu. Ali ona se nije
javljala, tako da joj je ostavio poruku.
Diego: Cao Alma. Zovem te
da ti kazem da necu moci da dodjem po bliznakinje, jer imam puno posla
u diskografskoj.. Mozes li da ih pricuvas veceras? Mnogo ti hvala, cmok.

Sve sto je rekao u poruci bila je laz. Diego je hteo da provede noc sa Robertom.

Posle,
Roberta se probudila i ponovo su vodili ljubav. Estuvieron así hasta
que amaneció, disfrutando de su amor... Se durmieron a las 5 de la
mañana.

U 9 ujutru, Diego se probudio da bi isao na posao. Bio
je veoma opusten ali u isto vreme I umoran. Ustao je, pogledao je u
Robertu I poljubio je u celo, ali ona se nije probudila. Diego je
doruckovao I otisao na posao. Izgledalo je kao da se sve vratilo u
normalnost...opet je bio sa Robertom kao I pre, iako jos uvek nisu
odlucili da li ce biti zajedno. Njemu je sve bilo jasno; bio je spreman
da zaboravi sve sto se desilo poslednjih meseci.

Roberta se
probudila 3 sata kasnije. Bila je gola u krevetu. Bila je opustena ali
I zbunjena.Nije znala da li voli Diega. Osetila se neprijatno.
Prisecala se poslednjih meseci; Pablova smrt je bila I uvek ce biti
veliki udarac za nju, koji jos uvek nije prebolela. Roberta se mnogo
promenila, cak je I ona to primetila; spustila je ruke, bacila peskir,
razmisljala o samoubistvu, zaboravljajuci na sve...ostavljajuci Diega
samog... Roberta nse grozno ponasala prema njimu poslednjih meseci, a
on je ipak, uprkos svemu hteo da joj pomogne u svemu. Sada, posle svega
sto je uradila Diegu, vodio je ljubav sa njom sa mnogo neznosti, mnogo
vise nego ranije... Roberta se osecala krivom... Pokrila se carsafom i
razmisljala o svemu sto je Diego uradio za nju. Znala je da je i on
isto patio, I da se osecao gore nego ikad…Pocela je da place...osecala
se grozno...Obukla se sa osecajem kao da je najgora zena na svetu; I sa
krivicom u svojim mislima, otisla je u diskografsku kod Diega.

Cim je stigla, otisla je u njegovu kancelariju. Otvorila je vrata, i videla da ima sastanak.
Roberta: Izvini... Zao mi je, Diego – zatvarajuci vrata-.
Gospodin: Ne idite gospodjice, zavrsili smo- pogledavsi u Diega– vidimo se sledece nedelje.
Diego: Da, dovidjenja.Covek je izasao iz kancelarije. Roberta je usla I sela na stolicu tacno ispred Diega.
Diego: Kako si, ljubavi? – primetio je da nesto nije u redu sa Robertom -.
Roberta: Dobro...
Diego: Je li ti dobro? – seo je pored nje I dao joj nezan poljubac-.
Roberta: Moram da razgovaram sa tobom... - tuzno -.
Diegu se ovo nije svidelo. Znao je da ne moze biti nista dobro.
Diego: Reci mi... – zabrinut -.

Roberta:
OK... prvo, ono od sinoc je bilo super i mislim da nikad necu
zaboraviti tu noc... – slabo se osmehnuvsi – ti znas da te ja volim,
das am te volela i da cu te uvek voleti, i da ti nikad necu nauditi...
Diego (prekinuo je): Roberta...predji na stvar, molim te...
Roberta je spustila glavu I udahnula.
Roberta: Ne mozemo biti zajedno, nikada vise... – spustila je pogled dok su joj se oci punile suzama -.
Diego: Ne... Ne razumem te...Posle onog od sinoc... Cemu sad ovo? Zasto...?! – tuzno -.
Roberta: Molim te...Ne otezavaj mi ovo... – placuci -.
Diego: Saslusaj me... Jel te pritiskaju? Moj tata ti je pretio?

Roberta je negirala glavom.
Diego: Onda...zasto?
Roberta:
Diego...ne zelim da ti naudim...i uvek kad se pomirimo, zavrsavamo
povredjujuci jedno drugo, nikad nam nije dobro...uvek postoji nesto sto
nam smeta...Ja jedno zelim najbolje za tebe, da budes srecan, a ja te
ne vidim srecnog. Ove poslednje mesece si proveo uzasno zbog mene, bila
sam grozna prema tebi...mnogo sam te povredila... Ono sto zelim sada je
da prilagovim ono sto se desilo u poslednje vreme, i ne znam...znas
kakva sam...tako je najbolje za oboje...
Diego: NE!! Vise me
povredjujes ako nisi sa mnom, Roberta...potrebna si mi I ne zelim da te
izgubim...gledaj, ako zelis, radicemo sve na tvoj nacin, dacu ti
prostora koliko zelis...samo nemoj da me ostavis, molim te..
Roberta:
Ali ja se veoma lose osecam...povredjivala sam te, a ti to nisi
zasluzio...ja ne mogu da zivim sa ovom grizom savesti...
Diego:
Roberta, zaboga...ne treba da se osecas krivom...normalno je da si
takva posle svega sto se desilo...ja nemam sta da ti oprostim...
Roberta: Molim te, ne otezavajmo ovo...boli me vise nego tebe, kunem ti se... postuj moju odluku molim te...

Diego
je stavio ruke na lice, pokusavajuci da zadrzi suze. Za to vreme,
Roberta je izgubljeno gledala, oci su joj bile pune suza.
Diego: U redu… Ako je to tvoja odluka... – isprekidanim glasom– ja cu uvek biti ovde...
Roberta: Hvala... – tuznim osmehom-.

Roberta
mu se priblizila, I polako mu poljubila usne. Bio je to mali poljubac,
ali jak i predivan, to im je bio poslednji... Odvojila se, i jos uvek
ocima punih suza blizu njega…
Roberta (sapucuci): Uvek cu te voleti, ne zaboravi to... zbogom...

Roberta
je ustala tuznim pogledom, dok je Diego pratio ocima punih suza.
Roberta je dosla do vrata, otvorila ih je i okrenula se ka Diegu;
pogledala ga je, suzavim ocima I tuznim licem je otisla. Diego je
gledao kako odlazi kroz vrata kancelarije. Kad je Roberta otisla, seo
je na stolicu I zabacio glavu unazad...nije hteo da place...ali, ne
moguci to da spreci, nekoliko suza mu je poslo na oci...

Epizoda 52

Diego je najveci deo dana
proveo u kancelariji iako je bio u nedoumici. Na njegovom licu se video
bol. Voleo je vise od icega na svetu, ali je postojalo mnoge stari su
bile dosta dobre, ali je uvek postojalo nesto sto im je smetalo…Diego
je proveo 6 godina pokusavajuci da prestane da je voli, i poricuci da
mu je potrebna. Roberta se pojavili, i Diego je ponovo postao srecan.
Mogao je da nastavi tamo gde je stao…Sada, posle godinu dana novog
zivota sa njom, ziveci sa u jednoj maloj slatkoj porodici, sve se
zavrsilo i izgeda da je to ovaj put definitivno…Pokusavao je nesto da
smisli, ali neuspesno. Razmisljao je o onoj noci, o Robertinim recima,
kako joj je on sve dao… Zatvorio je oci i zamisljao njih dvoje. To je
bila najlepsa noc u njihovim zivotima.

Diego (razmisljajuci): to je to, sve se zavrsilo…i od sada, sta?
Roberta
nie mogla da cuva devojcice, i Diego je morao da ih pazi i snosio je
svu odgovornost. Najgore je bilo to sto je morao da vidja Robertu svaki
dan u diskografiji, i to ga je jos vise bolelo.
Diego je gledao kroz
prozor u kancelariji. Celu noc je proveo razmisljajuci o Roberti-nije
radio. Otisao je iz firme direktno kod Alme. Tamo su bili Franko, Mia i
Migel.

Alma: Cao, Diego – kada je otvorila vrata sa jednom
devojcicom u rukama – nahranila sami h. Nemas pojma kako su jele ..
Aj.. jesi dobro? Ne izgledas mi bas sjajno …
Diego je uzeo devojcicu u svoje ruke i poljubio je ( ), a zatim je poljubio i Almu.
Diego: Ne, nije mi nista … Zao mi je za ono juc, ali .. – uzdisuci – imao sam mnogo polsa..
Alma: Ma, nista, obozavam da ih cuvam .. Udji, Diego, tu su Mia i Migel. Ostani da jedes sa nama.
Diego: Hvala, ali, bolje ne …
Migel: Cao, Diego – pozdravio se kada su Alma i Diego usle u dnevnu sobu. – kako lose izgledas..Video si duha ili nesto tako??
Alma: Isto sam mu i ja rekla i pozvala ga da jede sa nama, ali nece.
Diego: Ne brinite se, dobro sam. Samos am malo rasejan:devojcice, posao….sve….
Mia: Da…--umesala se u razgovor dok je drzala drugu devojcicu u rukama -.
Diego je poljubio bebu, a zatim i Miju.
Mia: Diego, poznajemo te. Sigurno si se video sa Robertom ..Sta se desilo? – odlucno -.
Diego je spustio glavu i seo na sofu jos uvek drzeci devojcicu u rukama. Svi su osetili njegov bol.
Diego: Gotovo je sada zauvek.
Mia: Naravno da nije! Videces kak oce biti kada ona preboli Pabla.
Diego: Ne, Mia. Gotovo je zauvek….I ovako je bolje za oboje, da ne bismo povredjivali jedno drugo.
Migel: Stanite! J ajos uvek nista ne razumem, vi ste se bili pomirili?
Diego: Ne …
Alma: Onda…?
Diego:
Dobro..juce…- posao je da im kaze za onaj napad, ali nije hteo da ih
plasi – dobro..juce smo imali neku nesrecu i, dobro, za mene je to bila
najlepsa noc u mom zivotu, i za nju isto, ali … - malo se stideci zato
sto im to priznaje tako direktno – danas mi je rekla da se oseca krivom
zbog toga kako se ponasala poslednjih meseci i da sam mnoo patio i…ne
zeli da me vise povradjuje…
Mia: Dobro, ali toz naci da se vraca, zar ne??
Migel: Sta hoces da kazes?
Mia:
Pa, sve ovo vreme je provodila kao neki stranac i sada je primetila sve
sto se desava u svetu. Izgleda da se sada vraca u normalu….nije sve
izgubljeno, Diego.
Diego: Ne znam… mozda da joj dam malo vremena da vidim kako ce se ponasati, i posle, kada joj bude bolje…vratice se na bolje …
Svi su se smejali sa Diegom.
Alma:
Samo joj daj vremena..Ti znas moju Robertu. Sigurno ce ti se vratiti,
samo sto joj je sada potrebno malo mira…ona te mnogo voli..
Diego: Tome se nadam..-pogledao je postavljan sto i video je da je bas sredjen, kao da nesto slave - ….nesto slavite??
Mia: Da!!
Diego: Sta se desava?
Mia: Trudna sam ¡!! – srecna –
Diego: Stvarno?? Onda cestitam!! – poljubio je Miju i zagrlio Migela – Koliko dugo??
Mia: Dva i po meseca.
Diego: Dobro... Kako postoji nesto lepo za slavlje, ostacu da jedem
Svi su se smejali. Na vratima se pojavio Franko.
Franko: Zdravo, Diego. – pruzio mu je ruku -.

Njih
petoro su vecerali uz osmehe i Diego nije osecao mnogo tugu. Kada je
proslo pola noci, Diego je otisao u svoj stan mnogo raspolozeniji negó
sto je dosao. Ostavio je devojcice sa Almom, posto i u njihovoj kuci
imaju kreveci za njih. Otisao je u stan i zaspao.
Sutradan, cim se
probudiom, otisao je da malo poprica sa Robertom; zeleo je da razjasne
kakav ce njih odnos bitio d sada… Pokucao je na vrata, ali niko nije
odgovarao, tako da je usao sa svojim kljucem. Kada je usao, nije cuo
nista i nije video nista cudno, izgleda da nije bilo nikoga. Otisao je
u sobu , ali je tamo krevet bio pospremljen i nije bilo nikoga. Zatim
je otisao u trpezaariju. Na stolu je bio papiric sa nekom porukom. Uzeo
je i procitao:

“Diego, znam da ovo nije najbolji nacin da resim
stvari, ali mi je potrebno neko vreme da zaboravim i razmislim o svemu
sto nam se desilo. Nemoj da mislis da mi je tvoj tata pretio. On nema
nikakve vez esa ovim. Zao mi je sto moram da ti uradim ovo, ali moram
da pronadjem sammu sebe. Bicu dobro…..i vraticu se, Diego, vraticu se,
ali ne znam kada….

Znam da sam se jako lose ponasala prema
devojcicama, ali ipak, bez obzira na sve, to su moje cerke. Znam da ces
ih ti dobro cuvati, znam da ces biti dobar otac i da ces ih mnogo
voleti. I iako nije izgledalo tako, jai h isto volim. Zao mi je sto
moram da ti prepustim sve to, i znam da, kao sto si mi rekao gubim
nesto mnogo vazno, ali u ovom trenutku, nemam snage z ato… Ne zelim da
me pamte kao najgoru majku na svetu…. Sa tobom ce biti dobro. Zao mi je
sto si toliko patio, ali nije moja krivica…reci mojoj mami da je mnogo
volim. I Luhan, Miju i Migela isto. Mnogo te volim, Diego…besos
Roberta"

Epizoda 53

Diego je ostao neko vreme
gledajuci papir pokusavajuci da protumaci sve sto mu je Roberta rekla.
Seo je na stolicu. Roberta ga j ostavila smog sa devojcicama…mnogo se
promenila, nije je prepoznavao. Otisao je u sobu, pogledao u ormare i
nije bilo nicega.Odbela je svu odecu…Zatvorio je oci i duboko udahnuo.
Nije zelelo da je ponovo izgubi, i najgore je to sto ne zna kada ce se
vratiti. MOze ponovo posle 6 godina, i Diego ponovo nije mogao da je
spreci da ode. Pozvao e svog privatnog detektiva, Ivana, i rekao mu da
mora da obavi novu istragu i ispricao mu o cemu se radi. Ali, nije
mogao da ostane skrstenih ruku, tako da je nazvao Almu i rekao joj sta
se desilo. Ono sto joj j e rekao mnogo je bolelo. Posle toga, otisao je
kod Luhan. Pokucao je na vrata, ali niko nije otvarao, tako da je
otisao kod nje na posao. Kada je pronasao, sve joj je ispricao i
zamolio je da joj da Lupitinu adresu u selu.
Luján: Tamo ces ici?
Diego: Da.
Luhan: ali, ne verujem da je tamo otisla…ako nije zelela da je pronadjemo, necemo je naci i ti to znas.
Diego: Da, ali zelim da pokusam…Dobro..idem u selo.
Luhan: Zovi me ako se nesto desi. Isla bih sa tobom, ali ne mogu…
Diego: nije vazno…

Diego
je ptisao u svoj stan, uzeo pare i odecu. Zvao je diskografiju i
obavestio ih da nece dolaziti jedne nedelje, a, mozda, i vise.. Uzeo je
auto i otisao da je trazi u selo. Dok je vozio, bio je mnogo tuzan.

NASTAVAK...

Konacno, nakon dosta sati
voznje, stigao je u selo. Sat vremena je trazio adresu koju mu je dala
Luhan. Kada ju je nasao, pokucao je na vrata i Lupita je iznenadjeno
otvorila
Lupita: Diego!-zagrlila ga je- bas mi je drago sto te vidim. Sta radis ovde?
Diego: Iskreno...dosao sam da vidim da li ej tu Roberta.
Lupita: Zar niej bila u...
Diego ju je prekinuo- da ali je opet otisla...
Lupita: Kako je otisla? Povela je i Pabla?
Diego je spustio glavu
Diego: ne...vidim da ti Roberta nije nista rekla...dodji, ispricacu ti...
Diego joj je ispricao sve sto se desilo, Lupita je pocela da place...takodje joj ej rekao za bliznakinje.
Diego: I ne znam...cudna je od tada...
Lupe: Volela bih da mogu da ti pomognem, ali ne znam nista o njoj...-brise suze
Neko vreme su pricali, sve dpok Diego nije primio jedan poziv
Diego: Da?
X: Porodica Roberta Alehandre Reverte Rey?
Diego: Da. Gde je? Kazite mi, gde je?
X: Samo mogu da vam kazem da dodjete u bolnicu u Meksiku.

EPIZODA 54

Diego: Kako to da je u bolnici?
Lupe ga je zabrinuto pogledala
Diego: Sta joj se desilo?
X: Ne mogu nista da vam kazem
Diego: Ali kako je?
X: Vec sam vam rekao da ne mogu nista da vam kazem, dodjite ovde!
Diego: da, dolazim-prekinuo je
Lupe: Sat se desilo?
Diego: roberta je u bolnici, ali nisu nista hteli da mi kazu, samo da dodjem.
Lupe: Hajde idi, ja ne mogu, zovi me kad saznas nesto-dala mu je papir sa brojem telefona
Diego: Ne brini se-poljubio ju je-bye!
Diego
je seo u auto, i sto je brze mogao otisao u Meksiko i nasao bolnicu.
Kada je dosao, otisao je direktno na recepciju da pita za Robertu
Diego: Gde mogu da nadjem Robertu Reverte Rey?
Recepcionerka: Sacekajte, zvacu doktora-uzela je telefon i pozvala doktora
Nakon 5 min. Doktor je dosao
Doktor: Porodica Roberte Reverte
Diego: da. Kako je? Sta joj se desilo?
Doktor: Na srecu dobro je, ali da smo dosli kasnije...
Diego ga je prekinuo-Ali sta joj se desilo?
Doktor: Pokusala je da se ubije, isekla je vene
Diego: STA???
Doktor:
Da, zato smo zvali vas, da vidimo da li mozete nesto da uradite.
Izludjuje naseg psihologa-bili su na hodniku-mogu nesto da vas pitam?
Diego ej potvrdio glavom
Doktor: Da li je Roberta dozivela neki emocionalni sok?
Diego: Da...nedavno smo izgubili naseg sestogodisnjeg sina...od tad nije ista, napravila je puno gluposti
Doktor: Razumem...-stavio je ruku na Diegovo rame
Diego: Mogu da udjem?
Doktor: Naravno. Ako se nesto desi, zovite me
Diego: Dobro
Diego ej dosao do vrata i otvorio. Video je Robertu kako gleda u plafon. Diego ej video desnu ruku koja je bila sva u zavojima.
Roberta: Sta radis ovde?
Diego: Zvali su me-ozbiljnim glasom- Nisi normalna Roberta, zasto si htela da se ubijes?
Roberta: bas me briga sta govoris
Diego:
Kao i uvek, uvek isto...uvek te bas briga kako se drugi osecaju...sta
si umislila? Da si jedina koja pati zbog Pablove smrti? I ja ga volim,
i tvoja mama, i Mia, Migel...
Znas sta? Vise te ne poznajem...nisi
ona osoba u koju sam se ja zaljubio.T aRoberta je bila hrabra, borila
se za sve, nikad nije odustajala, i uvek je trazila snagu da izadje
napred, uvek... ali sad vidim jednu kukavicu koja samo place i pokusava
da se ubije ne mareci za ostale... Znas sta? Dosadilo mi je da ti
stalno dajem prostora da se oporavis, i da stalno pokusavam da te cuvam
Roberta: Ne cuvas me
Diego:
Od sad ces raditi sta ti ja kazem, bas me briga sta hoces, ako je to
jedini nacin da ne napravis neku glupost, uradicu to.
Roberta: Ne mozes to da uradis
Diego: Naravno da mogu. Ziveces sa mnom, i bas me briga sta kazes, cujes li me?
Roberta: To cemo jos videti...
Diego ju je pogledao, ali nista nije rekao. Seo je na stolicu blizu Roberte.
Tako su proveli celo popodne, oboje cutajuci u neprijatnoj situaciji. Ubrzo, Diego je zaspao
Kada se probudio 3 sata kasnije, video je da je krevet prazan.
Brzo je ustao i otisao do kupatila, ali ni tamo nije bilo nikoga, pobegla je...

Epizoda 55

Diego je iz sobe izasao trceci u potrazi za doktorom, ali je vec bilo kasno, jer je Roberta definitivno pobegla..
Roberta je otisla do hotela u kome je odsedala.
Pokupila je svoje stvari i potrazila drugi.
Otisla
je da se zahvali gospodji koja je cistila hotel. Ona je bila usla da
pocisti i videla je Robertu sa presecenim venama, ali tada jos nije
bilo mnogo krvi.

Diego je bio ocajan. Morao je da je pronadje kako god zna…
Nije
znao odakle da pocne, i jos je bio u nekom delu Meksika koji prakticno
nije poznavao. Znao je da Roberta ovde ne poznaje nikoga, i Diego je
sumnjao da je bila u nekom hotelu, ali je bilo nemoguce da je pronadje
sam… dlucio je da pozove detektiva. Ispricao mu je sta se desilo i Ivan
je obecao da ce je traziti u svim mogucim hotelima.. Zvao je sve, dok
nije pronasao jedan hotel gde je bila Roberta Reverte Rej …

U medjuvremenu, Diego je setao ulicama. Bio je ocajan i razocaran kao nikada…
Voleo je Robertu ako nikoga u svom zivotu, ali sve ovo je otislo predaleko…

NASTAVAK:

Povratio se, nije zeleo jos
vise da poorsava situaciju…Za to vreme, dok nije znao gde je Roberta,
pronasao je nesto sto je moglo jos vise da pogorsa situaciju…Kada ga je
pozvao Ivan, Diego je bio euforican, ali ne samo zato sto je saznao gde
je ona, vec I zbog droge koju je bio pronasao!! x(…
Proslo je 6
godina od kada je poceo da je konzumira, ali je bio tak ocajan, da je,
kada je video tablete na ulici, pomisio da ce mu biti malo bolje …

Diego
je otisao u hotel, pitao na recepciji, i otisao pravo u njenu sobu.
Pokucao je na vrata. Roberta je pitala ko je, ali on nije odgovarao. Na
kraju, Roberta je otvorila i ugledala je Diega sa natecenim ocima i
euforicnog pogleda.
Diego : Nisi srecna sto me vidis ?
Roberta: Sta radis ovde?
Roberta
se tek istusirala, tako da je na sebi imala samo jedan peskir. Diego je
gledao i posmatrao sa velikom zeljom da joj ga skine …
Diego: Savrseno, jedno savrseno, spektakularno telo.
Diego
je posao da joj skine peskir. Bio je previse van sebe da boi znao sta
radi i tako je brzo uleteo u sobu, uzeo Robertu i zalupio vratima.
Pokusao je da je poljubi u grudi.
Roberta: Sta to radis?!
Diego: Nemoj mi reci da ne uzivas koliko i ja! – skinuo joj je peskir sa jednim pokretom -.
Roberta
je pokusala da mu otme peskir i da se pokrije, ali nije mogla. Diego je
bacio peskir dalje od njih. Roberta je uzela cebe i pokrila se onako
kako je mogla.
Diego: Ne pokrivaj se! Znas sta ce se sada desiti!
Roberta
se skupljala dok joj je Diego prilazio. Svakog trenutka je bila sve
vise uplasena, ali znala je da ovo nije pravi Diego – ovaj je mnogo
drugaciji…
Roberta: Diego, sta ti se desaca?! Ti nisi takav!! Nesto ti se desilo??
Diego
je bio iznad nje sa jednim osmehom koji se Roberti uopste nije svidjao.
Nije joj odgovorio, jednostavno, samo se nagnuo nad nju i poljubio je
dok joj je cvrsto drzao ruke. Roberta je pokusala da se izvuce, ali je
bilo nemoguce. Bio je mnogo jaci od nje. Sada je bila jos uplasenija i
pocela je da place.
Roberta: Pusti me, molim te!!
Diego: Ajde, Roberta, ne readi mi to…i ti to zelis…
Roberta: Ja ne ze…. – Diego je prekinuo poljubivsi je… -
Rasirio
je po celom krevetu. Na kraju, skinuo joj je cebe. Bila je preplasena i
bez odece. Diego je poljubio u usta, grudi i vrat, dok je pona
pokusavala da se izvuce.
Roberta: Dosta, Diego!! – moleci ga, placuci -.
Diego nije obracao paznju. Skinuo je svoju majicu i brzo ponovo uhvatio Robertu.
Proslo
je nekoliko minuta Robertinog horora i iako je pokusavala da se istrgne
od Diega, Diego je svakog trenutka bio sa sve manje odece. Poljubci su
bili sve grublji i sa vise bola. U medjuvremenu, sve vreme je drzao
Robertine ruke.
Ali, kada se cinilo da ovaj horor nikada nece
prestati, Diego je podigao glavu i uplasenim licem gledao Robertu,
izmucena od bola, straha, postidjena i u suzama. Diego je brzo ustao sa
nje, uplaseno je gledao i i razmisljao o onome sto je pokusavao da
uradi. Kada je primetila da je Diego ustao sa nje, Roberta je uzela
svoje cebe, pokrila se i gledala ga preplaseno..
Diego: ne znam sta mi se desilo .. zao mi je .. – tiho, uplasenog lica, gledajuci je krajickom oka. –
Roberta: Ako ostanes jos malo, prijavicu te!! Izlazi, Diego!! Ne zelim vise ikada da te vidim!!
Diego: Ne znam sta mi se desilo, stvarno .. – sa suzama u ocima -.
Roberta: Ne zanima me, Diego!! Napolje!! – vice! -.

Diego
se okrenuo, posao ka vratima sa suzama u ocima, otvorio ih i izasao
polako ih zatvorivsi. Posao je ka ulici sa rukama na glavi…Zeleo je da
vrati vreme. Seo je i plakao.. Nije ga bilo briga sto su ga svi prolaznici posmatrali kako ocajnicki place …

Epizoda 56

Diego je bio mnogo zbunjen, i
to sve zbog droge…Ostao je jos nekoliko minuta da razmislja sedeci na
betonu. Psihicki je bio iscrpljen…Mnogo je povredio osobu koju je voleo
najvise na svetu i nikad to nece oprostiti, ni Roberta, ni sam sebi…
X: Je li vam treba nesto? – jedna zabrinuta devojcica -.
Diego: Ne, hvala .. – jos uvek sa suzama u ocima -.
Diego
je brzo ustao. Bio je totalno dezorijenisan…Ali, jedno je bilo
jasno:nece se moci odmoriti dok njegov otac ne bude mrtav…I vec je
odlucio, nije ga zanimalo sta bi moglo da se desi sa njim, jer zas ve
sto mu se desilo, krivicu nosi Leon i Diego je odlucio da ga ubije…Bilo
je savim jasno sta zeli..

Diego je izasao iz diskografije i
ostavio devojcice kod Alme da bi mogao da trazi svog oca. Ali, pre
toga, zvao je Lupitu. Nije joj ipricao sta je uradio, zato sto se
osecao jadno, ali joj je rekao u kom delu Mexica je Roberta i u kom se
hotelu nalazi.Zamolio je da je potrazi. Diego se osecao mnogo lose, ali
nije zeleo da se obazire na to. Lupita je pristala.

U
medjuvrenu, Roberta je bila u svojoj sobi, plakala je i razmisljala o
onome sto je otkrila. Na trenutak, setila se Diegovih ociji kada je
dosao; i sa druge strane kada je odlazio…Zasto se ponasao tako?On
nikada nije bio takav…Diego se nikada nije tako ponasao…bio je kao
drogiran….On nije bio u stanju da uradi nesto ovako kada je
normalan…Iznenada, neko je dosao. To je bila Lupita.
Lupita: Lupita je….Znam da si tu, Roberta, otvori mi ..
Robrta: ne, Lupita…Moram da budem sama…kako znas da sam ovde?
Lupita: Zvao me je Diego i prekao da si lose….Otvori mi, molim te…

Usledela
je tisina. Na kraju, vrata su se otvorila. Robertine oci su bile crvene
od tolikog placa. Zagrlila je Lupitu neutesno placuci…
Lupita: ajde, spakuj se I ides da zivis sa mnom.
Roberta: Hvala…
U medjuvremenu, Diego je stigao kuci, i nazvao je svog detektiva.
Prosle
su dve nedelje. Roberta je zivela u Lupitinoj kuci. Odatle je zvala
svoju majku da bi je smirila. Rekla joj je da je sve u redu i da ce se
vratiti kada se bude osecala malo bolje. Nije joj rekla nista o onome
sto je Diego pokusao da uradi, ali joj je rekla da ima sumnje da se
vratio drogama. Alma joj je rekla da je moguce, jer se u poslednje
vreme bio previse cudan, kao da je van sebe…i da je bio odlucan da
ubije Leona…

Upravo tako, Diego je bio opsednut da pronadje svog oca , i ove dve nedelje je proveo u Ivanovoj kancelariji…

Diego: Moramo da ga ponadjemo!
Ivan: u redu, ali ne znamo gde se nalazi, i uostalom, Natalia je isto nestala.
Diego: jedno pitanje…onaj tip sto je usao u moj stan i sve unistio…ima neke vez esa Leonom??
Ivan: U principu, da, ali taj covek ne zna nista o njemu, i Leon ga je unajmio preko telefona, nisu se videli nijednog trenutka.
Diego: I onda, sta cemo da radimo?
Ivan: mozemo da registrujem poziv kada te pozove.
Diego: Ali, ne znamo kada moze da me pozove, i uostalom, uvek me zove na mobilni.
Ivan:
z ato se ne brini, j acu se z ato pobrinuti. Idem da pozovem kompaniju
telfona. Sredicu da registruju svaki poziv i da nam otkriju tacno mesto
gde se nalazi.
Diego: Ali, sta da ucinimo da nazove??
Ivan: Moras da znas sta da ucinis…
Diego: kako??
Ivan: Izacices na televiziju i objaviti da je ziv, ponasaj se opusteno..
Diego: mislis da ce to dati rezultate?
Ivan: da.

I
tako je i bilo. Diego je, posle nekoliko dana, izasao i pricao o Leonu
i ne bas najbolje. I dalo je rezultate: bila je sibota. Ivan i Diego su
bili u kancelariji. Diego je pazljivo gledao svoju izjavu o Leonu na
televiziji. To je bila velika vest i prikazana je na svim kanalima i
vestima. Ivan i diego su razgovarali, kada se zacuo diegov mobilni.
Diego: da?
Leon: Sta si to napricao o meni, besramnice?!
U medjuvremenu, Diego je dao znak Ivanu da je to Leon i Ivan je nazvao kompaniju telefona da bi ga povezali.
Diego: Ja?
Leon: Kunem ti se da ces mi platiti za ovo sto si mi uradio!
Diego: Ti si unistio moj zivot! Sada cu ja da ucinim isto sa tvojim, Leon!
Leon: to treba videti!
U tom trenutku, Ivan je dao znak Diegu da su otkrili odakle zove Leon.
Diego: Sta mislis da mi ucinis?
Leon: Vec ces videti… - prekinuo je -.
Ivan: imamo ga…!!!
Diego: Gde je?
Ivan mu je pokaza papir na kome je bila zapisana adresa.
Ivan: Pozvacu policiju..
Diego je ustao i posao ka vratima.
Ivan: Gde ces?
Diego: Da ga ubijem!!
Ivan: Ne, Diego! Uhapsice te!
Diego: Ne zanima me!
Diego je trceci izasao iz kancelarije i usao u svoj auto gde je imao jedan pistolj koji je skoro kupio.

U medjuvremenu, Ivan je pozvao policiju i rekao im gde se nalazi Leon!!!

Epizoda 57

Diego
je uzeo auto i otisao pravo na adresu koju mu je dao Ivan. U tom
trenutku je bio previse uzbudjen da bi mogao dobro da sagleda stvari..
Stigao
je na adresu. Bilo je u onom delu Mexica gde je i Roberta. To je bila
neka napustena kuca iako veoma velika i lepa. Diego je izasao iz auta
sa pistoljem u rukama i priblizavao se kuci trazeci vrata dok ih nije
pronasao. Pazljivo ih je otvorio. Nije zeleo da pravi buku. usao je
polako i tiho u kucu, ali unutra nije bilo nikoga.

To je bila
jedna velika kuca iako je bila napustena. Izgleda da je Leon sredio
stvari.. Nije bilo nicega, ali ni nikoga. Diego je isao korak po korak
uz stepenice. Kada je stigao na vrh, neko vreme je stao da bi cuo
nesto, ali nista...Iznenada, nesto se zaculo... Diego je ostao miran da
bi mogao da cuje odakle dolazi. Culo se kao da je to jedan ... jedan
krik neke zene...Diego nista nije razumeo... Pogledao je niz hodnik, u
smeu gde je cuo buku i priblizavao se toj prostoriji cija su vrata bila
otvorena. Cuo se jos jedan uzvik, ali ovog puta od muskarca. Diego se
priblizio vratima i , napokon je mogao da vidi o kome se radi: Leon i
Natalia su se ljubili na krevetu, oboje bez odece...Diego je bio
iznenadjen ovim prizorom. Zakasljao se kako bi oni mogli da ga vide..U
tom trenutku, Leon i Natalia su podigli glave i ugledali Diega kako
stoji na vratima.

Diego: Izvinite sto vas prekidam...Natalia, mogao sam da pretpostavim da si sa mojim ocem!
Natalia: To nije tvoja stvar...
Leon: Kako si me pronasao? - ustajuci -.
Diego: Imam sboje kontakte...
Leon se priblizio Diegu...
Diego: Ne priblizavaj se, jer ... cu pucati.
Leon: Ajde, bas da vidimo da li mozes da uradis tako nesto!
Natalia: Ne!!!
Leon: Ti ucuti!!! Ovo je izmedju mog sina i mene.
Diego: NE izazivaj me....ostani tu..ne pomerraj se...
Leon: Vidis>> Nemas beep da to uradis!!! Imamo istu krv...Ja sam tvoj otac!!
Diego: Ti nisi moj otac!!
Leon: e, da .. kako je moj unuk?? xaaxa
Diegovo lice je bilo puno mrznje i bola. Podigao je pistolj i pucao.

Nastavak:

Morao je to da uradi, ali je promasio...
Diego: Djubre jedno... Sta sam ti uradio da mi se ovako pbracas?! Nikad ti nista nisam uradio!!
Leon: Razocarao si me!! I sve zbog one beeep Roberte!!
Diego:
Ne nazivaj je tako!! I nisam te razocarao, samo sam uradio ono sto mi
se cinilo tacnim. Ali ono sto ja ne razumem jeste . zasto si to uradio
Roberti ... zasto si joj oduzeo sve sto je imala?!?!
Leon: Zato sto je ona kriva za sve!
LEon
i Diego su razgovarali jednim dosta mirnim tonom. Ali Diego nije
primetio da je spustio pistolj i Leon je to iskoristio da mu ga oduzme.
Uhvatio je Diega s' ledja i naslonio pistolj na njegovu glavu spreman
da puca.
LEon: Gledaj, zbog toga sto branis onu beep, ti ces da platis.
Netalia: Leone, nemoj da ga povredis!!
LEon: Ucuti!! - gurnuo je na krevet -.
Leon je odmakao pistolj od Diegove glave i pucao.

Nastavak:

ALi, bas u trenutku kada je
povukao obarac, uperio je pistolj ka ramenu. Diego je pao na pod sa
ranjenim ramenom. U tom trenutku, policija je usla na sva vrata i
prozore.
Policajac !; Pusti pistolj!
Leon je dizao ruke ispustajuci pistolj. I Natalia je digla ruke i policija ih je uhapsila.

Policajac 2: Zovite ambulantu!!
Diego je bio povredjen na podu.Posle 10tak minuta, bio je na bolnickom krevetu.

U tim trenucima, kod Lupite kuci...
Roberta se igrala sa Lupitinim psom dok je Lupita skoro spavala na sofi sa Santosom. Gledali su televiziju, kada ........

Novinar: I poslednje vest koja je stigla ovog trenutka!! Javili su nam da su uhapsili Leona Bustamantea.....
Roberta je podigla glavu, Lupita je ustala i udarila Santosa koji je sirom otvorio oci ...
Novinar:
...koji se krio u Mexicu DF. Informisacemo vas sta se
desava....Trenutno se javlja Ana koja se nalazi u kuci u kojoj se
Bustamante krio...Ana, kako se sve to izdesavalo??
Ana: Izgleda da
je, njegov sin, Diego Bustamante, uz pomoc svoh etektiva, otkrio gde se
nalazi i posao da ga potrazi...Detektiv Ivan je pozvao policiju i rekao
im sta se desilo. Igleda da je ovde bila jedna estoka rasprava, Leon je
pucao u svog sina koji je opasno povredjen...

Roberta je pokrila lice rukama. U tom trenutku, zamisljala je Diega na krevetu zamotan...
Ana: kada saznamo jos nesto, informisacemo vas...
Roberta: Ne mogu da verujem...
Lupita: .....sta ces da uradis??
Roberta: Idem tamo ....

Epizoda 58

Roberta je isla autobusom do
Mexica DF . Bilo joj je potrebno nekoliko sati do tamo. Dok je
putovala, Roberta je bila veoma zabrinuta za Diega iako ije znala nista
o njegovom stanju. Ubrzo, primila je poziv od svoje majke.
Roberta: Da?
Alma: devojcice moja....Kako si?
Roberta: Dobro ... mama, znas li kak oje Diego? - tuznim glasom -.
Alma: Da, ljubavi moja, zato te zovem...Ja sam u bolnici; operisu ga...
Roberta: Sta?? - zabrinuta -.
Alma: Da...moras da dodjes.. potrebna si mu vise nego ikada..
Roberta: MAma, na putu sam do bolnice...
Alma: Cekamo te...Volim te, devojcice moda...Da samo....
Roberta )prekida je): brzo cu.. jedno pitanje...
Alma: reci...
Roberta:.........je l' ozbiljno? Mislim...'oce preziveti? - skoro placuci -.
Alma: Sve zavisi od operacije...
Roberta: Mama...ako budes razgoarala sa njim, reci mu.....- zagricnula se - ....recu mu da ga volim ...
Alma: Dobro... NE brini se...Do vidjenja...
Kada
je Roberta napokon dosla, otisla je pravo u bolnicu i tamo se videla sa
Almom, Mijom, Migelom i Tomasom. Svi su je zagrlili.
Roberta: Kako je??
Mia: nista ne znamo ... jos uvek nije izasao...
Sedeli su u cekaonici sve dok nije izasao doktor...
Roberta: Kako je??
Doktor:
Izgleda da je operacija dobro zavrsena, ali moramo da sacekamo da
vidimo kako ce reagovati u sledecih 48 sati. Sada cemo da ga prebacimo
na intenzivnu negu.
Roberta: mogu li da udjem da ga vidim?
Doktor: Da, ali jedan po jedan...

Sacekali
su da Diega odvedu u jednu sobu i tu su mogli da udju jedan po jedan.
Prva je usla Roberta. NEko vreme ga je samo jednostano gledala
nepomicuci se. On je spavao. Posle su ulazili ostali jedan po jedan.

Kada je dosla noc, Roberta je ostala sa Diegom.
Sutradan,
isto. Roberta je spavala na stolici blizu njegovog kreveta, drzeci
Diegovu ruku. Kada je on otvorio oci, gledao je direktno u Robertu.
Slabisno se osmehnuo. Ali, Roberta je i dalje spavala, rako da je Diego
ostavio da spava, a ona je nastavio da je gleda. Posle nekoliko minuta,
usla je jedna,,,

Sestra: Kako se osecate?
Diego: Dobro….samo me boli malo
Sestra: To je normalno... Hocete da je probudim? – pokazujuci na Robertu -.
Diego: Ne, mnogo je lepa ovako... – sa velikim osmehom-.
Sestra (misli): Koju srecu ima ova devojka!
Diego: Celu noc je ovde?
Sestra: Da.
Diegov osmeh se jos vise povecao .
Sestra:Dobro, ostavljam vas. Posle cu doci da vas pregledam I donesem dorucak.
Diego
je ostao jos koji trenutak gledajuci je. Bio je veoma srecan, jer je
Roberta dosla da vidi kako je i ostala je tu celu noc. Odjednom, setio
se onoga sto se desilo u hotelu. Roberta mu to nikad nece
oprostiti...Pokusao je da je siluje...Ali istina je, ona je bila tamo
zabrinuta za njegovo zdravlje. U tom trenutku, vrata su se otvorila i
usli su Alma, Mia i Miguel.
Alma: Diego! – vicuci -.
Diego: Shhh!! – pokazujuci na Robertu – Ne vicite, spava...
Svi su se osmehnuli videci sa kojim neznoscu to govori.
Alma: Kako si, Diego? – uzdahnuci -.
Diego: Malo me boli, ali znam d ace proci... Sta se desilo sa mojim ocem I Natalijom ?
Miguel: U zatvoru su...tako je odlucio sudija... ali sad treba da izrekne kaznu i ti i Roberta morate da svedocite.
Diego: I Natalia ? Za sta je optuzuju?
Miguel: Za Robertinu otmicu.
Diego: Moje devojcice su dobro?
Mía: Da, ne brini.
Odjednom zacuo se neki glas.
X: Diego... kako si?

Epizoda 59

Roberta: Diego... kako si? – probudila se dok su ostali pricali. Ustala je, Digo je drzao za ruku -.
Diego: Dobro...pogotovu ako si ti sa mnom...
Mía, Miguel i Alma su se pogledali i nasmejali. Roberta je spustila pogled i pustila mu ruku.
Mía: Mi idemo. Bicemo ispred.
Roberta: NE! Nema po...
Miguel (prekinuo je): Da! Imate mnogo stvari o kojima treba da razgovarate... – namignuo je Roberti -.
Roberta: Ne! Nemamo nis...
Ali oni su vec izasli i zatvorili vrata...Roberta je pogledala Diega i sela na stolicu.
Diego: Hvala sto si dosla da me vidis...Ustvari, mislio sam da neces doci zbog onog sto se desilo...
Roberta je spistila u glavu gledajuci u pod.
Diego: Zeleo sam da te zamolim za oprostaj,ja...
Roberta (prekinula ga je): Ne zelim da razgovaram o tome, Diego.
Diego: Ali ja da...zelim da ti objasnim sta se desilo...bio sam drogiran, Roberta...
Roberta: Znas da si me mnogo povredio ?
Diego:
(stavio je ruke na lice i udahnuo): Zao mi je, stvarno...poslednje sto
zelim je da te povredim...nisam bio svestan onoga sto radim...
Roberta: Zasto si se drogirao, Diego?
Diego:
Ne znam...bio sam ocajan, hteo sam da te nadjem, i ne znam... Roberta,
stvarno mi je zao – prikrio je lice rukama i poceo da place-.
Roberta ga je zagrlila.
Diego: Razumem da me vise ne volis...da ne zelis da budes sa mnom...
Roberta:
Diego... – odvajajuci se od njega - ...ja hocu da budem sa tobom, samo
ti trazim vremena da bi mogla da ti verujem kao pre...
Diego je pogledao u oci, Roberta mu je ocisitla suze i cvrsto ga zagrlila.
Diego: Oprosti mi! Dacu ti koliko god zelis vremena da bi mi opet verovala
Posle nekoliko minuta tisine, usla je sestrasa posluzavnikom gde je bio Diegov rucak. Poceo je da jede.
Diego: Hoces li svedociti na sudu protiv mog tate i Natalije?
Roberta: Ne znam...Ne verujem da imam snage...
Diego la miró con el ceño fruncido.
Roberta: Sta ti je?
Diego: Sta ti se desilo?
Roberta: Molim?
Diego: Ponekad te ne prepoznajem...druga si osoba...vise se ne boris kao pre...predajes se odmah...
Roberta: Umorila sam se borenja, posle izgubim sve sto imam.
Diego: Nije tako.
Roberta: Da, tako je! Izgubila sam Pabla !!! Mislis da je to malo ?! Izgubila sam tebe, povredila te... Ne mogu vise da patim!!
Diego:
Ali od sada vise neces patiti. Sada mozemo da uzvratio Leonu zbog svega
sto nam je ucinio. Moras da svedocis I sve ce biti kao pre 6 godina.
Molim te... – preklinjujuci je -.
Roberta: Ne znam….razmislicu.

NASTAVAK:

Prosla su 3 meseca…Dosao je dan
Leonovog sudjenja. Roberta je bila glavni svedok, ali nije zelela da
svedoci, sto Diego nikako nije mogao da shvati. Zeleo je da se vrati
Roberta od pre, ali se nisu desavale nikakve promene, esm jedne .. bila
je malo srecnija i optimisticnija nego ranije…Ali, i dalje nije zelela
da obilazi svoje cerke i nije mnogo obracala paznju na Diega. Njihov
odnos je bio prilicno dobar, nije bilo svadja. I iako mu je Roberta
oprostila ono sto se desilo u hotelu, imala je neku distancu prema
njemu, nije mu se mnogo priblizavala i Diego de osecao krivim. Jedini
njihov razgovor bio je na poslu. Roberta je zivela kod Mie i Migela, a
njen stan je bio prazan.

U kuci Mie i Migela…
Migel: MI idemo na sundjenje, ides li i ti???
Roberta je sedela na sofi gledajuci televizor. Ovog dana nije isla da radi.
Roberta: Zar ti nisam rekla da ne zelim da idem?!?!
Mia i Migel su se pogledali.
Migel: Ti biras…ali, tvoja izjava je odlucujuca za njegovo hapsenje .. Caos, lepo se provedi … - ironicno, dok je izlazio -.
Mia: Caos …
Roberta je ostala na sofi razmisljajuci o Migelovom tonu. Posle nekoliko sekundi je ustala i otisla u sobu.
U
medjuvremenu, u sudu, Diego je bio mnogo nervozan. Alma, Djovani,
Tomas, Pilar, Franko i Luhan su bili uz njega i cekali su Robertu, Miu
i Migela..imali su nadu da ce se Roberta predomisliri. U tom trenutku,
usli su Mia i Migel.
Diego: …a Roberta??
Migel: Nije htela da dodje …
Diego:
NE!!! Njeno svedocenje je mnogo vazno! – a i njemu je bila potrebna
Robertina podrska da bi on mogao da svedoci protiv svog oca -.
Migel: Znamo kakva je … nece doci…
Diego je postao jos nervozniji.
Mia:Ali, smiri sem mi smo uz tebe. – zagrlila ga je -.
Diego: hvala… - prihvaca zagljaj – idemo unutra, pocece.
Sudjenje je pocelo. Diego je svedocio toliko mirno koliko je mogao. Kada je zavrsio, bio je red na Robertu.
Sudija: Roberta Alehandra Reverte, molim vas, izadjite da svedocite.
Ivan: Gospodine sudijo, moram da vam kazem da gospodjica Reverte….
Iznenada, nije zavrsio ni recenicu, vrata sudnice su se otvorila.
Roberta: Kasnim?!?! – zadihana, vidi se da je trcala -.

Epizoda 60

Sudija: Ko ste vi?
Diego je osvezio lice. Migel, Mia i ostali su se smejali.
Roberta: Roberta Alehandra Reverte.
Sudija: Dobro, cekali smo vas. Pridjite, molim vas.
Roberta je prilazila stolici. Pogledala prijatelje koji su se smejali i Luhan ju je uhvatila za ruku.
Luhan: Ti si genije. – kada je Roberta prolazila pored nje -.
Migel: Ti to mozes!
Robertya
je stala ispred sudije i zaklela se da ce pricati samo istinu. Kada je
napokon sela, mogla je videti Leona prekoputa nje sa osmehom na licu.
Roberta je gledala sve prisutne, dok njene oci nisu stigle do Diegovih.
Gledali su se sa nekom neznoscu koju niko nikad nije video i smejali su
se.
Roberta je odgovorila na sva pitanja onako kako se secala tih dogadjaja i stalno je gledala u Diega kako bi vracala snagu.
Na kraju, zacuo se sudija. Leon je osudjen na 20 godina zatvora, a Natalia na 5. Svi su bili zadovoljni.
Kada su izlazili iz sudnice, svi su cestitali Roberti za ovo sto je uradila.
Luhan: Odlicna, gatita! Ponosna sam na tebe!
Alma: Dete moje! Najbolja si! Volim te! – dirnuta -.
Migel: Fantasticna si! Znao sam da neces moci mirno da sedis..i da ne radis nista…
Svi su ljubili i grlili Robertu.

Nastavak:

Roberta: Dobro, dosta! Ugusicete me! Dobro …hvala svima, stvarno ..bez vas ne bih mogla …
Diego je posmatrao sve ovo. Bio je mnogo srecan da gleda kako Roberta postaje ista kao pre.
Diego: Hvala tebi…zato sto, bez tebe ne bismo nista imali, Leon ne bi bio u zatvoru…
Roberta se osmehnula.
Diego: Dobro…Pozivam vas da idemo da popijemo nesto da prslavimo!
Svi su posli da izlaze …
Diego:
Stani, Roberta! – zaustavlja je posto je i ona krenula – stvarno, mnogo
ti hvala za sve.. – priblizio joj se i zagrlio je -.
Roberta nije odbila zagrljaj, jednostavno, samo mu se jos vise priblizila. Diego se odvojio od zagrljaja i snazno je poljubio.
Roberta: Idemo – kada su se razdvojili, sa velikim osmehom -.
Diego: da – stavio je svoju ruku na Robertino rame -.

Prosle su 2 nedelje… Roberta je i dalje zivela kod Mie i Migela.
Diego
i Roberta su pricali o tome kako ce od sada teci njihov odnos. Odlucili
su da idu malo po malo, polako, ali zajedno, kao da pocinju od nule. Za
ove 2 nedelje, primetili su da se vraca stara Roberta:
Povratila je
svoj buntovnicki stav i pocela je da radi samo ono sto oseca i zeli…
Zbog toga, odlucila je da uradi nesto sto je htela vec dugo vremena.
Stajala je ispred vrata Diegovog stana i pokucala je.

Diego: Zdravo, ljubavi! – poljubio je – udji .. – primetio je da je Roberta malo nervozna - … jesi dobro??
Roberta: da .. – poljubila ga je -.
Diego: Dosla si da me iznenadis?
Roberta: Da .. – bebecim glasom - … ali, uistinu, nisam dosla da bih videla tebe…
Diego (promenio je izraz lica): Koga si onda dosla da vidis?
Roberta: njih .. – pokazujuci na krevetac - .. mogu li?

Epizoda 61

Diego ( iznenadjen, nasmejao
se): Naravno! To se ne pita! Upravo sam hteo da ih nahranim .. Znas?
Odusevljava me kada vidim da se vraca ona stara Roberta! Volim te! –
poljubio je i odveo do krevetca – vidi .. – uzeo je Rocio u ruke (imala
je 8 meseci) i pruzao je Roberti – Uzmi, ovde ti je hrana.. daj joj da
jede i onda ….
Ali, Roberta ga nije slusala, bila je skroz
zamadjijana svojom cerkom sa koje nije skidala pogled, bila je
preslatka…imala je Diegove oci ,a u licu je podsecala mnogo na
nju..bila je prelepa .. takodje, podsetila ju je na pabla , i
nije mogla da se suzdrzi, dok je drzala Rocio u rukama, pustila je
jednu suzu. Diego je, koji je za to vreme hranio Karolinu, primetio da
je Orberta zaplakala. Pazljivo je stavio devojcicu u krevetac i
priblizio se Roberti. Poljubio je snazno i nezno zagrlio dok ona nije
prestajala da place.
Roberta: Ja sam najgora majka na svetu!
Diego:
Nije tako, Roberta…ti si bila lose, i sad je dosta .. ne okrivljuj se
.. Gledaj, sada mozes da povratis sve izgubljeno vreme!!
Roberta (osmehujuci se):…pustices me da ih cuvam?
Diego:
pa, naravno .. I ne samo to, vec kada budes zelela, mozes da ih odneses
kod Mie kuci. Roberta, nikada nemoj da zaboravis da si TI njihova mama
i da imas ista prava kao i ja..mozes da ih cuvas, kupas, hranis, ucis
ih da hodaju da pricaju … … Mozemo i zajedno to da radimo, jer su nase
cerke, od oboje .. jesi razumela?
Roberta: Kakva sam beep … - naslonila je glavu na Diegove grudi -.
Diego: Volim te, mi vida …
Roberta: I ja teve .. hvala za sv…
Diego je prekinuo jednim poljupcem.

NASTAVAK:

Posle nekog vremena, seli su na
sofu. Roberta je naslonila glavu na Diega i gledala svoju cerku koju je
i dalje drzala u rukama, ali devojcica je sada spavala sa cuclom u
ustima ..
Roberta: Diego…
Diego: reci …
Roberta: Mogu li da ostanem da spavam ovde veceras? – gledajuci ga – ako ti ne smeta, naravno…
Diego:
Ne pricaj gluposti! Kako ce mi smetati! Naravno da mozes! .. a, zasto
hoces da ovde provedes noc? – sa jednim velikim osmehom na licu -.
Roberta:
zato sto zelim da provedem sto vise vremena sa svojim cerkama i sa
tobom … - podigla je glavu i poljubila ga – dobro, idem da pozovem Miu
da joj kazem da cu ostati ovde… - ostavila je svoju cerku u krevetac sa
mnogo paznje, i otisla je po svoj mobilni -.
Roberta je pozvala Miu
i rekla joj da ce ostati da spava kod Diega. Kada je prekinula,
nekoliko minuta je razmisljala… Ostace sama sa Diegom i osetila je ono
sto dugo vremena nije osetila…i nije zelela da potiskuje to osecanje.
Znala je da je u sobi i dalje njena odeca jos od kada su stvari medju
njima bile dobre, pre njenog odlaska.. Roberta je pocela da trazi
nesto…zelela je da pronadje nesto sto nikada nije imala vremena da
obuce, ali sto je sigurno ovde..Pronasla je i obukla…
Roberta: Diego, mozes da dodjes na trenutak? – posle nekoliko minuta -.
Diego
je ustao i otisao u sobu, ali nije video nikoga..Iznenada, primetio je
kako ga grli sa ledja i nezno miluje…Diego je zatvorio oci uzivajuci u
poljubcima koji su ubrzo dosli. Okrenuo se da je vidi i ono sto je
video, mnogo mu se dopalo.oberta je obukla neki crni donji ves.. Diego
je bio uzbudjen .. xD
Roberta: Svidja ti se?
Diego: …. Odusevljava me! – uzdisuci -.
Diego nije mogao vise i ……….. dalje ……………. Ali, iznenada, Diego se ustao ..
Diego: ne, ne mogu .. – i krenuo je ka vratima -.
Roberta: Sta ti je? Zasto ne mozes ? – potrcala je za njim -.
Diego : Plasim se .. – seo je na krevet -.
Roberta: Cega? – nista nije razumela -.
Diego: Da cu te povrediti kao .. kao onda u hotelu …
Roberta
(udahnula je i poljubila ga u obraz) : neces me povrediti, Diego; u to
sam sigurna! Ono sto se desilo u hotelu, bilo je zato sto si bio
drogiran, i ja znam da to nije bio pravi Diego… - sedela je pored njega
mazeci ga po obrazu – pravi Diego mi dokazuje koliko me voli
poljupcima, recima, osmesima…i znam da ono nisi bio ti…Istina je da si
me povredio onda, ali bi me bolelo jos mnogo vise da tad nisi bio
drogiran..Mnogo te volim, Diego, i ono je vec zaboravljeno sa moje
strane .. sada samo zelim da uzivam i da te volim kao nikada!
Diego je sa neznoscu gledao. Robertine reci su mu otklanjale strah. Roberta mu je verovala i Diego ce joj biti zauvek zahvalan.
Diego
: Roberta, hvala ti sto mi verujes .. volim te! – snazno je zaglio
stavljajuci svoju glavu na Robertine grudi, jer mu je ona sedela bas
blizu -.
Ubrzo, poceli su da se ljube i ubrzo su ostali bez odece ….. Proveli su jednu od najlepsih noci u njihovom zivotu!

Posle 2 sata, Roberta se probudila cuvsi neki udarac, pogleda je pored sebe, ali Diega nije bilo …
Ustala
je, pogledala u kupatilo, ali nije bio ni tamo. Izasla je u dnevnu sobu
i ono sto je videla ju je istog trenutka rastuzilo, ali srecno .. xD
Diego je lezao na sofi sa jednom od njihovih cerki u rukama i oboje su
spavali… Roberta im se priblizila.
Roberta: Ljubavi… - tiho, uz poljubac -.
Diego: ….molim..? - otvorio je oci – cao …
Roberta: Sta radis ovde?
Diego: Pa, Karolina se probudila i pocela je da place.Na kraju sam zaspao sa njom…
U medjuvremenu, Roberta je pazljivo uzela svoju cerku da je ne bi probudila i stavila je u krevetac.. Diego je ustao.
Diego : idemo da spavamo .. – poljubio je ..

Epizoda 62

Prosle su 2 nedelje. Njihova
veza je bila sasvim dobra, iako je Roberta id alje zivela kod Mie i
Migela, ali je kad god je mogla isla kod Diega kako bi bila sa
devojcicama, i kako bi ih cuvala dok Diego radi, jer je on sada imao
mnogo posla i ostajao bi tamo do kasno. I na poslu je sve islo dosta
dobro.

Bila je sreda. Roberta se spremala da ide kod Mie.
Diego je i dalje bio u firmi, radio je svakog dana. Ovaj dan je veoma
vazan za njih dvoje, iako se Roberta nije setila, ali .. Diego jeste ..
(joj, hocu ja takvog muskarca xD by: Jovana xD)
Diego je pozvao Miu na mobilni.
Diego: Mia, moras da mi ucinis uslugu ..
Mia: Da, reci ..
Diego: Moras da ucinis nesto da bi Roberta dosla u 8 kod mene u stan, ali ne sme da zna da sam ti ja rekao.
Mia: Zasto? xD
Diego: hocu da je iznenadim ..
Mia: Aj, kako slatko .. Nesto specijalno??
Diego: kakva si tracara ... Da, nesto posebno je .. danas je 8 godina od kako smo Roberta i ja zajedno...
Mia: Stvarno?? Super!! Ona ce se oduseviti! Nista se ne brini, dovescu Robertu kod tebe!!! - prekinula je -.

Mia
je, kako je i obecala Diegu, odvela Robertu kod njega u stan, ali,
nacin na koji je to uradila .. nije bas lep ... isterala je iz svoje
kuce.. : rekla joj je da im je dosadila vise i da ide u stan svog momka
da zivi sa njim ... Roberta se lose osecala zbog toga, ali je otisla
kod Diega sa svom svojom odecom. Pokucala je na vrata i Diego joj je
otvorio.

Roberta: NEmas pojma sta mi je uradila beep od Mie!!
Isterala me iz svoje kuce!! To je nevidjeno!! I ja ... - nije mogla
vise da prica (ili bolje receno, da vice) zato sto je, ono sto je
videla ostavilo bez daha .. -.
Ceo ambijent Diego je sredio i ukrasio sa laticama ruza, karanfilima, zavesama i postavljenim stolom sa svecama i sampancem ..
Roberta: ....... sta je ovo?! Vidim da cekas nekoga .. Bolje bi bilo da odem .. - uvredjena -.
Diego: Ne!! Ovo je za tebe! - uhvatio je za ruku -.
Roberta: .. za mene?? :wow:
Diego:
Da.. za ono sto je Mia uradila postoji objasnjenje... Ja sam joj rekao
da te posalje ovde, ali da ti ne saznas nista, ali joj nisam rekao da
te istera iz kuce ....
Roberta: Znaci ... Ti si kriv!! Videces ti
posle ... - udarila ga u rame i poljubila - ali, samo nesto .... Ja ne
mogu ovako!! Pogledaj kako si ti elegantan!!
Diego 9u crnom odelu sa kravatom .. ): Ne brini se.. u sobi ima nesto za tebe ..
Roberta: .. Stvarno ??! - uzbudjena -.
Diego: Da .. idi se presvuci ..
Roberta
je otisla u sobu videla krevet prekriven laticama crvenih i rozih ruza.
Na njemu se nalazila i crna haljina.Roberta je obukla...bila je prelepa
crna haljina koja je isla do vrata, a ledja su bila skroz otvorena. a
sa stane su bile jedne sandalice koje su se u potpunosti slagale ..
Roberta: Aj, kako je slatko ... - sa velikim osmehom .. otisla je u dnevnu sobu -.
Diego: prelepa si .. - gledao je od pete do glave ..xD
Roberta: hvala ... ali... jedno pitanje .. izvini sto smetam, ali ... zasto si uradio sve ovo?
Diego: ovo te ni na sta ne podseca??
Roberta:
Dobro .. dekoracija da ... ovako isto je bilo i kada smo proslavljali
nasu prvu godisnjicu .. nikada necu zaboraviti taj dan ..
Diego: Bilo je carobno ... i za mene je bilo veoma vazno ..
Roberta: Bila je to nasa prva godisnjica .. - prisecala se tog dana -.
Roberta ga nikad nije zaboravila. Bio je to dan proslave i za nju je bio mnogo lep, i Diego je bio tako nezan tada ...
Za Diega je isto to bio specijalan dan i ono sto je doziveo sa njom, nije doziveo ni sa jednom drugom!
Diego: Da...i ne secas koji je danas datum?
Roberta je razmisljala, sve dok se nije setila ..
Diego: Da, danas je 8 godina od kako smo zajedno...
Roberta: NISAM SE SETILA!!! - sa rukama na glavi - Koliko vremena! VOLIM TE!!!
Diego: i ja tebe volim! Dobro .. idemo da jedemo ..
Dok
je Diego namesta da jedu, Roberta je otisla da vidi devojcice koje su
bile u krevetcu. .Pocela je da se igra sa njima, i devojcice su se
smejale i zabavljale sa njom.
Diego: Hteo sam da ih odvezem do tvoje mame, ali nisam imao vremena .. hteo sam da provedem ovu noc samo sa tobom...
Roberta: Ne brini se ... ne smetaju .. - uzela je Rocio u ruke -.

Nahranili su ih i one su zaspale u sobi, ali su vrata bila otvorena, ako se probude ..

Roberta: Jesi dobro? Nekako si mi nervozan .. - kada je videla kako Diego bledi u licu-.
Diego: Ne, dobro sam - poljubio je -.
Roberta i Diego su jeli uz osmehe, mazenja i poljubce. Na kraju, seli su na sofu i Diego je uzeo gitaru ...

Diego: otpvacu ti jednu pesmu...napisao sam je za tebe, kaka si otisla .. zove se : Ovako, bez tebe .. (Asi...sin ti)

"Tiene unos ojos de niña, me mira

y yo siento que el mundo da vueltas,

ya no hay nada que me haga dudar de su amor,

es la más linda de todas las flores que nacen en primavera.

Sonrisa pintada, carita de luz y de Sol,

y no sabré cómo vivir sin ella se va,

me dejaré morir poco a poco si no estás...

Así, sin ti, la vida entera yo daré,

perdí tu amor, me duele no tenerte...

Sin ti morí, y todo se alejó de ti...

Sin ti, partí, y un día sin darme cuenta, te perdí...

La despedida en silencio, sus ojos tan dulces y todo el invierno...

Ella se fue para siempre de mi corazón...

Pasito a pasito despacio, se aleja y se quiebra en pedazos mi alma...

Ya no hay palabras que digan cuál es mi dolor...

Y no sabré cómo vivir si ella se va,

me dejaré morir poco a poco si no estás.

Así, sin ti, la vida entera lloraré...

Perdí tu amor, me duele no tenerte...

Sin ti morí, y todo se alejó de ti...

Sin ti, partí, y un día sin darme cuenta te perdí..."

Roberta nije mogla da ne zaplace .....

EPIZODA 63

Roberta je plakala kad se zavrsila pesma.

ROBERTA: Prelepa je, Diego...

Bacila se na njega da ga zagrli.

ROBERTA: Zao mi je sto si toliko patio zbog mene...

Diego ju je jako zagrlio i postavio tako da je zavrsila na kolenima dok joj je on vrisao suze sa lica.

ROBERTA: Najbolje si sto imam, Diego...
DIEGO: Shh! Ne placi, ljubavi...

Ljubio ju je na mestima gde su joj bile suze.

DIEGO: Proslo je sve to... Ove noci bih hteo da ti kazem nesto jako bitno.

Govorio je dosta ozbiljnim tonom, sto je Robertu zabrinulo.

ROBERTA: Kazi...
DIEGO:
Mnogo te volim, s tobom sam proveo najlepse trenutke svog zivota...
Mnogo si me usrecila, iako su postojali trenuci u kojima nismo bili u
takvom odnosu u kakvom treba da budemo... Ali veoma mi je jasno da
provedem preostale dane svog zivota sa tobom i sa svojim cerkama...
Zelim da te vidim kad se probudis, kad spavas, zelim da te cuvam, da
placem s tobom, da te grlim, ljubim i volim... Ti si jedino zbog cega
ustajem iz kreveta svakog jutra... Zbog toga zelim da se udas za mene.

Izvadio
je iz dzepa kutijicu u kojoj se nalazio prelep prsten. Roberti je bilo
tesko da govori. Nije to ocekivala i pocela je ponovo da place. Diego
ju je pitao da se uda za njega!! Pogledala je prvo u prsten, onda u
Diega. Oci su joj bile pune suza. Bacila se na njega, zagrlila ga i
poljubila.

DIEGO: I, sta kazes?
ROBERTA: Ne mogu ni da pricam... Naravno da hocu, Diego!!

Poljubila ga je jos strasnije. Kad su se razdvojili, Diego joj je stavio prsten na prst.

ROBERTA: Hvala sto si me toliko usrecio...

Diego
se nasmesio i ponovo je poljubio. Ova noc im je oboma ostala u secanju
kao jedna od najnezaboravnijih noci njihovih zivota. Vencanje je bilo 6
meseci kasnije. Zurka je bila fantasticno organizovana i svi su uzivali
u njoj.

ROBERTA: Ne mogu da verujem!!

Gledala je u prsten na svom prstu. Bio je svedski sto i svi su vec isli ka hrani. Mia, Miguel i Lujan su prisli da im cestitaju.

DIEGO:
E pa poveruj, jer sam sad tvoj suprug i uvek cu biti pored tebe, sta
god da se desi, u dobrom i losem, zdravlju i bolesi, siromastv...
MIA, MIGUEL I LUJAN: Cuti!!

Diego ih je pogledao iznervirano jer su ga prekinuli.

ROBERTA: Kako si sladak... Volim te!!
ALMA: Moja mala!!

Obrisala je suzu s lica. Taman je stigla kod ostalih s jednom od bliznakinja u rukama. Devojcice su vec imale godinu i 4 meseca.

ALMA:
Sve je bilo prelepo!! Veoma romanticno... Kako si zgodna, ljubavi!! I
ti (uhvati Diega za kosulju dok to govori), ako je povredis, ubicu te!
ROBERTA: Pusti ga, mama!! Mora da mi potraje makar jos do ove noci...

Namignula je Diegu.

ALMA: Roberta!!!
ROBERTA: Sta? Sta, ne znas sta se radi noci posle vencanja? Gledaj, objasnicu ti: Prvo se...

Svi su umrli od smeha.

ALMA:
Roberta!!! Najgora si! Ali sad ozbiljno, jako mi je drago sto te vidim
tako srecnu... Vec je bilo vreme posle svea sto se izdesavalo.

Bila je pomalo tuzna. Roberta je uzela devojcicu koju je Alma drzala i poljubila je u celo.

ROBERTA:
Da... Htela bih da vam se zahvalim svima sto ste me podnosili svih ovih
meseci... Znam da nisam bila narocito komunikativna... Zelim da vam se
izvinim ako sam vam u nekom trenutku rekla nesto sto vas je
naljutilo... I pre svega, volela bih ovaj dan da posvetim nekome veoma
specijalnom za mene, ko ce zauvek ostati u mom srcu iako trenutno nije
sa nama...

Diego joj je stavio ruku oko struka i spustio pogled.

ROBERTA: Nikad te necu zaboraviti, Pablo... Volim te!

Svi su aplaudirali.

DIEGO: Volim te!

To
joj je sapnuo, poljubio je, poljubio svoju cerku i uzeo drugu cerku od
Lujan, koja ju je drzala do tad. Svi su poceli da igraju, i posle toga
su Diego i Roberta otisli da uzivaju u toj noci i medenom mesecu.

EPILOG

5 godina kasnije...

Diego i
Roberta su dobili i jednog sina. Sad ima 2 godine i zove se Jaime.
Njihove cerke, Carolina i Rosio, ce uskoro napuniti 5 godina. Posao u
diskografskoj kuci ide bolje nego ikad, RBD je snimio jedan novi CD
koji se odlicno prodaje. Miguel i Mia cekaju jos jedno dete, a njihova
cerka Lourdes vec ima 4 godine.

Jendog dana, svi su bili u kuci
Diega i Roberte. Cetvoro odraslih su bili na sofi: Roberta je sedela
Diegu u krilu i Mia je bila naslonjena na Miguelovo rame. Planirali su
svoj sledeci CD, dok su se njihova deca igrala u dvoristu. Giovanni i
Lupita nisu mogli da dodju tog dana.

ROBERTA: Ja bih dodala malo vise delova s gitarom ovoj pesmi, sta mislite? Sta mislis, ljubavi? Ljubavi?

Blago je udarila Diega u facu jer je ovaj bio na pola puta da zaspi.

ROBERTA: Je l' vama ovo normalno? Diego, pricamo o novom CD-u, ne mozes sad da spavas!
DIEGO:
Izvinite... Juce je Jaime plakao i nije me pustio da spavam... Ali kako
se ti ne bi probudila ni da rat izbije u tvojoj sobi...
ROBERTA: Za nesto sluze i ocevi, zar ne?

Namignula je Mii.

MIA: Naravno! Vi ustajete da pazite decu a mi spavamo.
MIGUEL: To ne moze tako! Hvala sto joj ubacujes ideje u glavu, Roberta...
ROBERTA: Dobro, da nastavimo... (okrenuvsi se ka Diegu) I nemoj da spavas!
ROCIO: Mama! Jaime me udara!!
ROBERTA: Jaimito! Ne udaraj sestru!!

Rocio je potrcala kroz kodnik.

ROBERTA: Rocio! Koliko puta sam ti rekla da ne trcis po kuci kad izadjes iz bazena?!
ROCIO: U redu, mama... Ali ja sam Carolina!
ROBERTA: U redu, svejedno, ali ne trci!
ROCIO: Koliko puta sam ti rekla da sam Rocio?

Kad je videla da je Roberta ustala, izasla je trceci.

ROBERTA: Je l' vama ovo normalno? Izludece me! Svakog dana mi rade to isto!!
DIEGO: I u skoli isto tako izludjuju ucitelje. Ali, ljubabi, ti nemoj da se zalis, jer imaju isti karakter kao ti...
MIGUEL: To je istina, imaju isti taj truli karakter.
ROBERTA: To nije istina! Onda su vasa deca nasledila Miin mononeuron!
MIA: I vasa deca su nasledila salo!!

Diego
i Miguel su se smejali. Iako su godine prolazile, stvari izmedju njih
dve se nikako nisu menjale. Kad su videli da se Roberta sprema da joj
odgovori, odlucili su da se umesaju.

DIEGO I MIGUEL: Dosta!!
ROBERTA: U redu, cutim; ali Mia, kazi tvom mononeuronu da se probud...

Roberta niej mogla da zavrsi recenicu jer joj je Diego stavio ruku na ustu i poljubio je u vrat da bi se smirila.

MIGUEL: Tako je vec bolje, nastavljamo.

Nastavili su sa planiranjem CD-a jos jedno pola sata. Tad je zazvonio njihov kucni telefon. Roberta je otisla da se javi.

ROBERTA: Halo?
XXX: ...
ROBERTA: Odakle zovete?
XXX: ...
ROBERTA: ...iz zatvora?

Svi se se okrenuli da je pogledaju, a Diego je ustao i otisao kod nje.

XXX: ...
ROBERTA: Da, sad ce... (sklonila je telefon od uva) Diego... Ima veze s tvojim tatom...

Diego je uzeo telefon u ruke.

DIEGO: ...da?
XXX: ...
DIEGO: U redu, videcu.

Prekinuo je vezu.

ROBERTA: Sta je bilo?
DIEGO: Moj otac je veoma bolestan i zeli da me vidi
MIA: I sta ces da uradis?
MIGUEL: Ako je...
DIEGO: Pretpostavljam da cu ici... Prema onome
sto su mi rekli, veoma mu je lose i ostalo mu je samo jso par dana
zivota... ...hoces li ti sa mnom? (pita Robertu) Potrebna si mi u tom
trenutku...
ROBERTA: Naravno...

Poljubila ga je u obraz. Malo
kasnije, Diego i Roberta su krenuli ka zatvoru. Videlo se da je Diego
jako nervozan, 5 godina nije video zvog oca. Konacno su stigli.

ROBERTA: Opusteno... Necu se odvajati od tebe... I ako pocne da vredja, idemo, vazi?
DIEGO: Vazi...

Usli su. Odveli su ih do dela za bolesnike. Tu je bio Leon, sa maskom na licu i povezan na neku masinu. Pored njega je bila sestra
a na vratima je stajao policajac. Roberta je ostala na vratima.

DIEGO: Zdravo...

Priblizio se krevetu. Leon je skinuo masku.

LEON: Drago mi je sto te vidim... Je l' si dobro?

Glas mu je bio veoma slab, jedva se cuo. Diego je bio ozbiljan, hladan, ljut.

DIEGO: Sto si trazio da me vidis?
LEON: Veoma sam se lose poneo prema tebi... Zelim da ti se izvinim zbog svega sto sam ti uradio...
DIEGO: Prekasno... Zar ne mislis? Ubio si mog sina... Zar ne shvatas, Leone?
LEON:
Da... Tokom ovih godina sam shvatio... Znam da je prekasno... Ali bolje
ikad nego nikad... Stvarno, sine... jako mi je zao sto sam probao da
unistim tvoju vezu s Robertom...

Pogledao je ka vratima i video ju je tu. Iskreno se nasmesio.

LEON:
Vidim da ste jos zajedno... drago mi je... Nadam se da ces biti
srecan... I zao mi je... (poceo je da kaslje) Stvarno... (jos jednom se
zakasljao) Volim te, sine...

Leon se ugusio i masina je pocela
da pisti. Sestra je dotrcala, a Diego je samo posmatrao. Iako to nije
hteo, par suza mu je teklo niz lice. Roberta mu je prisla i zagrlila
ga, gledajuci kako se sestra bezuspesno trudi da ga ozivi. Diego je svoju glavu zaronio u Robertin vrat.

SESTRA: Vreme smrti, 18:21.

Diego je Roberti jako zagrlio.

ROBERTA: Hajdemo...

Zagrljeni su setali ka parkingu.

DIEGO: Uprkos svemu sto je uradio, bio mi je otac... On me je naucio, odgojio me je, na svoj nacin, ali me je odgojio...

Roberta mu je obrisala suze s lica.

ROBERTA:
Znam, Diego... Nemoj misliti na to... Gledaj, izvinio ti se... Iako nam
to nece vratiti Pabla, niti nam oduzeti sav bol koji osecamo zbog
toga... Ali sad je Leon mrtav i sigurna sam da ga je zivot naterao da
plati za sve ono sto nam je uradio...
DIEGO: Hvala sto si uvek uz
mene... Trebas mi, ljubavi... Volim te... Ne znam sta bih bez tebe...
Kakve sam srece sto te imam... Volim te!

Zagrlio ju je.

ROBERTA: Uvek cu biti pored tebe... Volim te...